Ključno istraživanje o seksualnom ponašanju i sklonosti ka suprotnom polu

Geni utiču na seksualno ponašanje, ali ne postoje specifični geni koji bi nekoga učinili homoseksualnom osobom, pokazuje novo istraživanje rađeno u SAD i Evropi.

Izvor: Beta
Podeli
Ilustracija/Foto: ginasanders/depositphotos
Ilustracija/Foto: ginasanders/depositphotos

Istraživanje o genomu na DNK u kom je učestvovalo gotovo pola miliona američkih i britanskih odraslih osoba identifikovalo je pet genetičkih varijanti koje prethodno nisu bile povezane sa homoseksualnom ili lezbijskom seksualnošću.

Varijante su bile češće kod ljudi koji su rekli da su nekada imali istopolnog partnera. Istraživači su saopštili da je uključeno na hiljade genetskih varijanti koje su u interakciji sa faktorima koji nisu nasledni, ali da nijedna od njih ne može predvideti da li će neko biti homoseksualac.

Istraživanje "pruža najjasniji uvid u genetske osnove istopolnog seksualnog ponašanja", rekao je koautor Bendžamin Nejl, psihijatrijski genetičar iz Instituta Brod u Kembridžu.

On dodaje da je nemoguće predvideti seksualno ponašanje pojedinca iz njihovog genoma, ali da je genetika i dalje važan faktor. Rezultati se zasnivaju na genetskom testiranju i odgovorima ankete. Studija je saradnja naučnika koji uključuju psihologe, sociologe i statističare iz SAD, Velike Britanije, Evrope i Australije. Neke od varijanti prisutne su i kod muškaraca i kod žena.

Istraživači ističu da je fokus studije na seksualnom ponašanju, a ne na identitetu ili orijentaciji. Oni takođe napominju da su u istraživanje uključeni samo ljudi evropskog porekla i ne mogu odgovoriti da li bi se slični rezultati našli u drugim grupama. Poreklo istopolnog ponašanja nije poznato. Mnogi naučnici veruju da na njega utiču socijalni, kulturni, porodični i drugi biološki faktori, dok neke verske grupe i skeptici smatraju da je to izbor ili ponašanje koje se može promeniti.

strana 1 od 15 idi na stranu