Onaj ko ubije životinju može da napadne i čoveka

Svedoci smo svakodnevne okrutnosti prema životinjama, a čin ubijanja dveju roda veoma je potresao javnost.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Depositphotos/ANRiPhoto
Foto: Depositphotos/ANRiPhoto

Piše: Milica Krstić

Nema opravdanja za agresiju prema životinjama, pogotovo prema onima koje su nemoćne da se odbrane. Problem za ovakve akcije ljudi treba potražiti duboko u psihi pojedinca.

Ono što nekoga najčešće natera na nasilje je lično nezadovoljstvo, bes i nedostatak načina da se sa tom agresijom izađe na kraj bez destrukcije.

"Ljudi koji su agresivni prema životinjama, mogu da budu agresivni i prema sebi i prema svetu koji ih okružuje. Nezadovoljstvo i nenalaženje načina za komunikaciju sa sobom i sa svetom, dovodi do osećaja nezadovoljstva, nesreće i besa. Taj bes se izliva na životinje, ali to može biti i neki drugi čovek ili da osoba povredi samu sebe", rekla je za B92 psiholog doktorka Branka Tišma.

U situacijama kada čoveka obuzme nekontrolisani bes, on reaguje instinktivno i gubi kontrolu. Čovek se tada prepušta trenutnim osećanjima koja mogu pored besa biti i nezadovoljstvo i nesreća i tada se dešava nasilje.

"Sva nezadovoljstva i nesreće mogu da se reše samo u kontaktu sa drugim ljudima i kroz aktivnosti sa njima. Planirajući aktivnosti i akcije menja se osećaj i čovek se prazni od besa. Samo sa ljudima koji su spremni da se druže i dele", kaže Tišma za naš portal.

Svedoci smo surovog ubistva dveju roda u Crnoj Gori. Reč je o paru roda, a ornitolozi i javnost osudili su postupak jer je reč o vrsti koja je veoma retka i zaslužuje svaku pomoć da preživi. Kada je reč o ovom konkretnom slučaju, doktorka kaže da je jedino rešenje trebala da bude akcija pojedinaca koji bi pokrenuli zajednicu da pronađu zajedničko rešenje kako da te ptice prežive.

"Normalno bi bilo da su oni našli način kako da rode prežive bez da uništavaju kuću i budu nekome na smetnji. Opet naglašavam, ključna je akcija i saradnja sa drugim ljudima. Takođe, tu trebaju da se uključe i institucije i nadležni organi", savetuje ona.

Često se u poslednje vreme objavi vest da je neko ubio ili otrovao lutalice, bilo mačke ili pse. Ubijanje životinje nikada nije dobro i trajno rešenje. Umesto toga treba raditi na podizanju svesti ljudi i tražiti rešenje da lutalica bude manje.

"Neznanje i neinformisanost su veliki problem. Eto i taj slučaj sa rodama, ubijeni su primerci retke i zaštićene vrste jer ljudi nisu imali dovoljno znanja o tome. Pojedinci se sve više oslanjaju na sebe umesto da neguju zajednicu", upozorila je doktorka Tišma.

Agresija nije rešenje. Rešenje treba potražiti u društvu, kroz akcije sa drugim ljudima. Bes i nezadovoljstvo koje se iskazuje prema životinjama neretko prelazi u bes i nezadovoljstvo prema drugim ljudima, a to treba sprečiti.

Vesti

Od sledeće godine jedinstven broj Hitne pomoći

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je danas da je prvi zadatak njegovog ministarstva, pošto 1. januara Republika preuzme finansiranje domova zdravlja, da radi na uspostavljanju jedinstvenog broja Hitne pomoći za celu Srbiju, što bi, kako je ocenio, moglo da se realizuje već sredinom naredne godine.

Vesti četvrtak 29.08. 15:35 Komentara: 10
strana 1 od 15 idi na stranu