Sa kojim zemljama Srbija ima sporazume o zdravstvenom osiguranju?

To je jedna od novina koje uvodi Nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju i koju bi građani morali ozbiljno da shvate kako ih godišnji odmor ne bi papreno koštao.

Na primer, ukoliko tokom boravka u inostranstvu osiguranik bude povređen u saobraćajnoj nesreći, dobiće neopohodnu lekarsku pomoć, a troškove će platiti naš RFZO.

Međutim, ukoliko ta osoba nije izvadila pomenutu potvrdu RFZO će zahtevati da mu, nakon povratka u zemlju, osiguranik nadoknadi sve troškove uključujući i eventualni prevoz do prebivališta u Srbiji.

U slučaju da naš osiguranik sam plati lečenje u inostranstvu neće biti potrebe da podnosi zahtev za refundaciju troškova. Bez prethodno izdate potvrde ovaj zahtev će biti odbačen.

U Nacrtu je navedeno da su u dosadašnjoj primeni međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju uočeni problemi u pogledu plaćanja troškova ostvarene hitne medicinske pomoći. “Organi za vezu su u više navrata ukazali na nezadovoljstvo druge strane zbog odbijanja RFZO da plati troškove u slučajevima kada osigurano lice nije ispoštovalo propisani postupak”, navodi se u novom predlogu zakona.

“Novim rešenjem prevazilaze se problemi u nesmetanoj primeni međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju s jedne strane, a s druge stvaraju preduslovi da RFZO može tražiti povraćaj plaćenih sredstava od osiguranog lica. Ovakvo rešenje je i u skladu sa činjenicom da osigurana lica moraju ispoštovati propisani način i postupak za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, jer u suprotnom troškove tako ostvarene zdravstvene zaštite snose iz sopstvenih sredstava”, stoji u dokumentu koji će se uskoro naći pred poslanicima.

Srbija ima potpisane sporazume sa Austrijom, Belgijom, BiH, Bugarskom, Velikom Britanijom, Italijom, Luksemburgom, Mađarskom, Makedonijom. Besplatna hitna pomoć našim građanima se pruža i u Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Sloveniji i u Turskoj.
Sa Grčkom, na primer, u koju naši građani najčešće idu, nemamo potpisan sporazum, pa građani moraju da uplaćuju dodatno osiguranje.

Isto pravilo važi i za sve ostale države koje nisu među 20 navedenih.