Internet-mimovi opasni za zdravlje?

Umesto da podstiču inkluzivnost i pozitivnu sliku kada je reč o našem telu, istraživači Univerziteta Lafborou upozoravaju da mimovi podstiču krizu gojaznosti i apatije kada govorimo o zdravoj ishrani. U zahtevu za Vladu Velike Britanije, naučnici koji stoje iza nove studije “Analiza efekata internet-mimova na zdravlje i ponašanje mladih tinejdžera”, rekli su da time što od nezdrave ishrane prave nešto zabavno mimovi doprinose problemu gojaznosti među britanskim tinejdžerima.

“Internet-mimovi imaju potencijal da normalizuju neželjena ponašanja poput trolovanja, ismevanja zbog izgleda i maltretiranja, a manjak emocija bi mogao da indikuje veću apatičnost kad je reč o ovakvom ponašanju”, navodi se u studiji.

Oni su izdvojili fotografiju gojaznog deteta sa natpisom “Besplatna hrana? Računaj na mene”, kao primer mima koji loše utiče na mlade, kao i mim koji prikazuje ljudsko telo napravljeno od pice i hamburgera, sa kobasicama umesto udova, i krompirom kao glavom. Fotografija ima natpis “ja”. I ako to može da zvuči smešno – iskreno, ko ne bi pogledao tu sličicu i pomislio “isto”. Istraživači tvrde da su ovi mimovi više od smešnih fotografija koje skupljaju lajkove i retvitove. Oni tvrde da su zapravo takvi mimovi bar delimično odgovorni za loše zdravlje britanskih tinejdžera. Naime, trećina dece u Velikoj Britaniji ima višak kilograma ili je gojazno.

U razgovoru za Telegraf, vodeći istraživač Eš Kejsi je rekao da je praktično neprihvatljivo imati razgovor "pojeo sam upravo celu čokoladnu tortu".

"Ali ako neko okači mim o tome, onda ja mogu da kažem ‘to je normalno i to je okej, ja se tako osećam i, i ja se tako ponašam’. Internet-mimove posmatramo kao zabavu, ali oni predstavljaju osnov kulturološke prakse koja ne odgovara specifičnim potrebama i pravima tinejdžera”.

Dok Kejsi i drugi istraživači, koji stoje iza studije, identifikuju mane mimova koji navodno podstiču nezdravu ishranu i apatiju, istraživanje takođe odslikava manjak razumevanja moderne internet-kulture. Niko od Lafborouovih istraživača nije se dublje bavio razlozima deljenja internet-mimova sa natpisima “ja” ili “kao ja”. Oni podrazumevaju da je deljenje “nezdravih” mimova neka vrsta bukvalnog prihvatanja takvog životnog stava, ili grešne tinejdžerske didaktike, poziv za prežderavanje ugljenim hidratima. Realnost je često veoma drugačija.

Ono što takođe ignorišu jeste skriveno značenje deljenja mimova, pogotovo kada govorimo o nezdravim ponašanjima.

Deljenje takozvanih “nezdravih mimova” sa natpisom “ja” ili “isto” je često samoosuđivanje pre nego hvalisanje. Poruka tih mimova je uvek da je “ja” devijacija u odnosu na ideal. Istraživanje takođe kompletno ignoriše činjenicu da je na internetu gotovo isti broj “zdravih” i nezdravih mimova. Za svako “pica telo” koje je podeljeno na Tviteru tu je isti broj mimova “briga-o-zdravlju”, koji se satirično osvrću na unošenje dovoljno vode, stavljanje maski na lice, ignorisanje društvenih interakcija u kojima ne želite da učestvujete i odlaženje na trčanje. Isto onoliko koliko o jedenju cele čokoladne tore.

Deluje posebno bezobzirno to što se optužuju mimovi za zdravstvenu krizu u Velikoj Britaniji, u kojoj Vlada ne radi mnogo da njeni građani postanu zdraviji. Iako su nedavno povučeni potezi koji će poboljšati politiku javnog zdravlja, poput zabrane prodaje energetskih napitaka deci, više smisla ima da se osuda preusmeri na edukaciju i javnu politiku, umesto na internet, kada je reč o zdravlju dece.

Da li treba da se hranimo zdravije? Da, očigledno. Ali umesto da okrivljuju internet-kulturu i napadaju mimove koje ljudi dele da bi se osećali bolje – evo ideje – možda istraživači treba da fokusiraju svoju energiju na to da mladi ljudi usvoje zdrave ideale.