Šta bi trebalo da jedete ako se previše znojite?

U vreme velikih vrućina gotovo da nema osobe koja se ne znoji obilnije. Nutricionista Rik Hej otkriva način kako da rashladite telo namirnicama i tečnošću.

Izvor: B92, Klix
Podeli
Thinkstock / Ilustracija
Thinkstock / Ilustracija

Hej savetuje unošenje vitamina B, jer on smanjuje stres koji dovodi do pojačanog znojenja, kao i smanjen unos alkohola i kofeina. Takođe, treba uzimati laganu hranu i voće, kao što su grožđa i lubenice, za koje je potrebno manje napora da se svari.

"B vitamin reguliše hormone i drži nivo stresa pod kontrolom. Često, kada se znojimo, budemo nervozni zbog znoja i 'fleka' koje se stvaraju na odeći. Tada se još više povećava temperatura našeg tela, pa postajemo anksiozni i podložniji stresu. Sve to vodi do pojačanog znojenja", kaže Hej.

B vitamin tu ima ključnu ulogu, jer povezuje endokrini i nervni sistem koji imaju važnu ulogu u reakciji na stres. Kada smo pod stresom taj hormon radi pojačano. Nekoliko studija je pokazalo da vitamini B6, B9 i B12 pomažu u regulisanju nivoa stresa.

Magnezijum je takođe "borac" protiv pojačanog znojenja, jer ako nemamo dovoljno magnezijuma i kalcijuma onda nervi gube kontrolu nad otvaranjem i zatvaranjem pora kroz koje izlazi znoj. Magnezijum pomaže da se organizam navikne na dnevni stres.

"Kada se znojimo gubimo dosta magnezijuma. To vodi do pojačanog znojenja, pa je potrebno nadoknaditi ga. Jedite tamno zeleno povrće, orahe i semenke kako biste nadoknadili magenzijum, a jaja na oko i pivski kvasac za vitamin B. Oni su dobri za vaš nervni sistem i pomažu vam u regulaciji znojenja", rekao je Hej.

Ženama koje su u menopauzi preporučuje se korišćenje biljke šisandre, koja reguliše noćno znojenje i valunge.

Jedite voće i povrće za užinu. Uživajte u lubenici, grožđu, dinji, ali i krastavicama, celeru i rotkvicama.

Ne potcenjujte moć žalfije koja rešava ovaj problem godinama. Ona je prirodni izvor flavonoida i polifenola što je čini velikim antioksidansom i antibakterijskim sredstvom.

Vesti

Prepoznajte simptome srčanog i spasite se

Rano uočavanje simptoma može biti presudno kod prevencije ili umanjivanja posledica srčanog udara. Srčane bolesti su vodeći uzrok smrti u zemljama razvijenog sveta, a infarkt je smrtonosan u čak 30 odsto slučajeva. Često se može javiti i iznenadna smrt u sedmicama posle stabilizacije pacijenta od srčanog udara.

Vesti subota 18.08. 13:29 Komentara: 12
strana 1 od 42 idi na stranu