Ni leka ni vakcine: Kako se sačuvati od virusa koji napada mozak?

Virus nipah, čija je epidemija izbila u Indiji i dosad odnela najmanje 10 života, relativno je nova pretnja čovečanstvu, za koju još nema ni vakcine, ni leka. Ime je dobio po selu Sungai Nipah, u Maleziji, gde je prvi put identifikovan 1998. godine.

Izvor: Tanjug
Podeli
Thinkstock / Ilustracija
Thinkstock / Ilustracija

Infekcija virusom nipah može da izazove encefalitis - agresivnu upalu mozga. Period inkubacije traje između pet dana i dve nedelje, a prvi znaci bolesti se pojavljuju tri do 14 dana nakon toga.

Prvi simptomi su groznica, povraćanje i teška glavobolja, kod nekih pacijenata i akutni respiratorni sindrom. Njih prate dezorijentisanost, malaksalost i mentalna konfuzija. U roku od dan-dva, bolest može da dovede do kome i smrti. Smrtnost zaraženih virusom nipah je visoka - 70 odsto.

Najčešći prenosioci u prirodi su slepi miševi koji se hrane voćem i tako virus prenose na životinje i ljude.

Prva epidemija, koja je izbila u Maleziji, najpre se pojavila među svinjama, a sa njih se prenela na ljude. U nastojanju da zaustave epidemiju, vlasti su naredile ubijanje miliona svinja. Bilans te epidemije bio je oko 300 zaraženih, od kojih je oko 100 preminulo u roku od godinu dana.

Nedavne epidemije potvrdile su da se virus nipah prenosi direktnim kontaktom sa inficiranim ljudima, kao i sa domaćim životinjama, kao što su goveda i svinje.

Može se preneti i ishranom zaraženim voćem. U Bangladešu je 2004. godina došlo do epidemije kada su ljudi pili sok od drveta urme. Istraživanje je otkrilo tragove pljuvačke i urina slepih miševa na urminim stablima.

Za nedavnu epidemiju u indijskoj državi Kerali veruje se da je povezana sa mrtvim slepim miševima nađenim u bunaru jedne porodične kuće u Čangarotu. Infekcija se raširila među članove porodice i prenela se na druge ljude koji su sa njima bili u kontaktu, navodi Dojče vele.

Zasad ne postoji vakcina protiv Nipaha, ni za ljude ni za životinje. Jedini tretman je intenzivna nega. Pored toga, zaraženi se smeštaju u karantin da bi se sprečilo širenje virusa, i sprovodi se regularni kontrolni protokol.

Ljudima u pogođenim oblastima savetuje se, kako se ne bi zarazili, da izbegavaju izlaganje i kontakt sa obolelima, kao i sa domaćim životinjama. Takođe ne bi trebalo da jedu lokalno sveže voće, niti da piju voćne napitke.

Vlasti u Kerali trenutno su u stanju visoke pripravnosti i uspostavile su medicinske kampove radi kontrole i sprečavanja širenja virusa. Pored toga, među stanovništvom je pokrenuta kampanja upoznavanja sa svim detaljima bolesti, a data su i posebna uputstva o izbegavanju rizičnog ponašanja.

Vesti

strana 1 od 60 idi na stranu