Da li će Rusi postati zavisni od lekova sa Zapada?

„Nikad nismo rekli, ne kažemo i ne nameravamo da kažemo da ćemo zabraniti bilo kakve lekove ili medicinske uređaje iz inostranstva. Ni u kojem slučaju!“ To su reči Vladimira Putina, ali rečene još u septembru 2015, dakle u doba dok su sankcije Zapada zbog krize s Ukrajinom još bile prilično ograničene.

Ali jedva dve i po godine kasnije bi na sto ruskog predsednika mogao dospeti zakon koji predviđa baš ono što je rekao da „nikad“ neće biti. Nedavno je ruski parlament raspravljao o zakonu koji predviđa ograničenja ili čak potpunu zabranu lekova iz SAD i zemalja koje učestvuju u američkim sankcijama protiv Rusije. Nove sankcije koje je Vašington uveo početkom aprila su povod da se zabrane svi lekovi za koje barem teoretski postoji domaća, ruska alternativa.

No reakcije građana Rusije su iznenadile poslanike ruske Dume. Jedan poslanik je doživeo pravi šitstorm na društvenoj mreži nakon što je u televizijskoj emisiji hvalio tradicionalnu medicinu Rusije i kako na primer preparat od kore hrasta uspešno može da zameni lek koji se uvozi iz SAD. Kasnije je taj poslanik rekao da se „samo šalio“, ali je i predlagaču zakona, predsedniku parlamenta Vjačeslavu Volodinu, postalo jasno da su se duhovi previše uzbudili.

U dnevniku je građane Rusije pokušao da uveri da od preko 1.000 lekova koji se uvoze iz SAD, za njih jedva devedesetak nema domaće alternative pa bi tako bili izuzeti od zabrane.

No mnogi bolesnici ne misle tako, pogotovo oni s retkim oboljenjima. Irina Mjasnikova je na čelu organizacije koja brine o bolesnima od cistične fibroza, naslednog oboljenja koje se posebno pojavljuje u detinjstvu i u Rusiji ima negdje između dve i osam hiljada bolesnika. Teoretski, tvrdi Mjasnikova, postoji ruski lek, ali on nije ni izbliza tako efikasan kao lek Kreon američkog proizvođača Abbot Laboratories.

Udruženje je poslalo peticiju Dumi za izuzimanje tog leka, ali uspeh te inicijative nipošto nije izvestan. Uzgred, za rusko tržište se taj lek proizvodi u pogonu tog američkog proizvođača u Nemačkoj.

Koliko je Rusija zavisna od lekova sa Zapada?

Još 2009. je tadašnji predsednik Dimitrij Medvedev pozvao na proširenje farmaceutskih kapaciteta Rusije. U programu nazvanom „Farma 2020“ bio je cilj da najmanje polovina svih lekova na ruskom tržištu budu domaće proizvodnje. Kod preparata „od životne važnosti“ to bi trebalo da bude 90 odsto. Ostvarenje tog cilja još nije izvesno.

Sankcije protiv Rusije su zapravo ubrzale napore u povećanju proizvodnje domaćih lekova: 2016. je proizvodnja povećana za 15,5 odsto. Po informacijama nemačkih stručnjaka, Rusija trenutno pokriva 72,8 odsto tržišta lekova domaćim preparatima što čini oko trećine ukupne vrednosti lekova koje potroše bolesnici Rusije.

Nikolaj Bespalov iz moskovske agencije za analizu tržišta RNC Pharma potvrđuje te podatke, ali upozorava da su nepotpuni. Jer iako na kutiji lekova piše da je to „ruski lek“, istina je drugačija: „Većina ruskih lekova se proizvodi od uvezenih sirovina. Neke sirovine bi mogle biti zabranjene jer se ili proizvode u SAD ili ih američke firme prodaju u Rusiji jer tu imaju svoje pogone“, kaže stručnjak.

Deo toga bi se mogao nadomestiti domaćim sirovinama, ali nipošto sve. Ukupno uzevši, Bespalov procenjuje da oko desetina svih lekova u Rusiji zapravo zavisi od uvoza iz SAD.

Naravno, pre svega je problem u novim i savremenim lekovima što onda i objašnjava da su i troškovi njihove nabavke tako visoki. Kada je reč o „običnim“ lekovima, takozvanim genericima, tu Rusija svakako dobro napreduje i više od deset fabrika se već gradi ili je u planu. Ali i tu ima problema: jer neke od njih se grade uz učešće stranih kompanija, recimo iz Nemačke, piše "DW".