Da li antidepresivi zaista deluju ili je reč o "prodaji magle"?

Međunarodna studija, nastala analizom rezultata 522 ispitivanja, obuhvatila je 21 tip antidepresiva, koji se najčešće propisuju, i uzorak od 120.000 pacijenata. Studija objavljena u časopisu Lancet utvrdila je da su neki lekovi efikasniji od drugih, dok neki imaju manje nuspojave.

Svi lekovi obuhvaćeni studijom - ukupno 21, među kojima su se našli i generički i novopatentirani lekovi, efikasniji su nego placebo, zašećerene tabletice davane kontrolnoj grupi. Međutim, čak i te placebo tabletice, bolje su protiv depresije, koja danas pogađa svaku 20. osobu na planeti, nego ništa, Gardijan.

Studija je pokazala da milioni ljudi u svetu, koji sa oklevanjem, skepsom ili nadom, uzimaju antidepresive, mogu i dalje to da čine bez osećaja krivice ili sumnje u njihovu delotvornost, piše britanski list.

Isto tako, lekari koji propisuju antidepresive ne bi trebalo da se uzrujavaju zbog toga, iako bi u slučaju najtežih bolesnika trebalo kombinovati lekove sa drugim metodama, kao što su grupna terapija, bolovanje, kognitivno-bihevioralna terapija, vežbanje, edukacija i lokalna mreža podrške.

Lekari bi takođe mogli da razmisle o tome da menjaju vrstu antidepresiva. Veliko iznenađenje studije je to što dva u svetu najpoznatija antidepresiva, a to su Prozak (fouoxetin) i Citalopram (koji se najčešće propisuje u Velikoj Britaniji), imaju relativno slab učinak, piše Gardijan.

Drugo veliko pitanje je zašto antidepresivi kod nekih pacijenata deluju, a u drugih ne, i zašto je potrebno tako dugo vremena da počnu da deluju (od nekoliko nedelja do nekoliko meseci) i konačno kako oni deluju (nauka tvrdi da usporavaju ponovno korišćenje važnog neurotransmitera serotonina, čiji manjak utiče na raspoloženje, apetit, spavanje i koncentraciju).

Drugo veliko pitanje koje tek traži odgovor je kakve su nuspojave dugotrajnog uzimanja antidepresiva. Većina ljudi odustaje od uzimanja antidepresiva u prvoj godini otkako su im propisani. Ipak, znatna manjina uzima antidepresive dugotrajno, jer su pokušali da žive bez njih i ustanovili da ne mogu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je depresivno oko 300 miliona ljudi. Čak i u bogatim zemljama, gde je farmakološka i psihološka terapija dostupna, tek svaka šest osoba sa depresijom uzima efikasan lek.

Kad je reč o zemljama sa niskim i srednjim primanjima, terapiju prima tek svaki 27. pacijent, piše Rojters.