"Presađivanje ljudske glave se nije dogodilo"

Neugohirurg Serđo Kanavero nedavno se opet našao u žiži medijske pažnje zbog izjave da je izveo prvu uspešnu transplantaciju ljudske glave na preminulom čoveku. Ipak, neurolog Din Barnet tvrdi da je reč o neistini i da tako nešto možda nikada neće biti postignuto, a svakako ne u skorije vreme.

Izvor: Guardian
Podeli
Foto: Youtube screenshot
Foto: Youtube screenshot

Ipak, neurolog Din Barnet tvrdi da je reč o neistini i da tako nešto možda nikada neće biti postignuto, a svakako ne u skorije vreme.

"Njegov pojam 'uspešne' transplantacije je krajnje relativan. Na primer, Kanavero je nedavno tvdio da je izveo 'uspešnu' transplantaciju glave na majmunu. Ali, da li je eksperiment zaista bio uspešan? Iako je glava preživela proceduru, nikada nije povratila svest, a održavana je u životu samo 20 sati 'iz etičkih razloga'", kaže Barnet.

"Nije bilo pokušaja povezivanja sa kičmenom moždinom, tako da, čak i da je životinja preživela na duže staze, bila bi paralizovana. Operacija je, dakle, mogla da bude uspešna ukoliko uspešnim smatrate paralizu, nedostatak svesti i životni vek kraći od jednog dana", dodaje Bernet.

Neurohirurg ima slično mišljenje u vezi sa presađivanjem glave na preminulima.

PROČITAJTE JOŠ: Izvršena prva transplantacija glave na ljudskom telu

"Zovite me perfekcionistom, ali ako je vaš pacijent mrtav pre nego što je zahvat još i počeo, definicija uspešnosti se razvlači do tačke pucanja. Čak i da je hirurg zaista uspeo besprekorno da poveže sve nerve i krvne sudove, to je tek početak rešenja problema", objašnjava Bernet.

"Možete koliko god hoćete uspešno da spojite dve polovine automobila, ali ako auto eksplodira onog trenutka kada ubacite ključ u bravu, shvatićete da ne postoji ništa što bi podržalo priču o vašoj briljantnosti", navodi Bernet.

Pre nego što to presađivanje glave postane realnost, Kanavero će morati da se suoči sa nekoliko velikih prepreka.

Prva je da glava, za razliku od drugih organa, ne može dugo da opstane u funkcionalnom stanju ukoliko je odvojena od tela. Ukoliko se čuvaju u slanom rastvoru na niskoj temperaturi, bubrezi mogu da opstanu 48 sati, jetra 24, a srce oko 10 sati. Ali glava nije pojedinačni organ, već složeni deo tela, koji sadrži dva važna sistema - pituitarni, koji utiče na lučenje hormona, i salivarni, koji je zadužen za proizvodnju pljuvačke.

Pritisak u glavi takođe nakon dekapitacije naglo pada, što podrazumeva otežan dotok kiseonika do organa koji se nalaze u njoj. Sledi koma, a zatim i smrt.

Čak i ako se ovaj problem zanemari, ostaje pitanje imunološke reakcije organizma na strano telo, odnosno na novu glavu. Pošto je glava složen sistem koji se sastoji od velikog broja organa, rizik od odbacivanja je znatno veći nego inače.

Operaciju je potrebno izvesti za manje od jednog sata, a obe glave moraju da budu ohlađene i odstranjene u isto vreme.

Ono što svakako predstavlja najveći izazov jeste besprekorno spajanje kičmene moždine i mozga, što do sada još nije izvedeno, i pitanje je da li će ikada biti.

Vesti

SZO: Medicinski kanabis ne izaziva zavisnost i nije toksičan

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) tvrdi da glavni sastojak u medicinskom kanabisu ne izaziva zavisnost i nije toksičan. Istraživači su mesecima proučavali kanabidiol, sastojak marihuane koji nije psihoaktivan i često se koristi u medicinske svrhe, a uglavnom dolazi u obliku ulja, kapi ili kapsula.

Vesti petak 15.12. 19:45 Komentara: 5
strana 1 od 2003 idi na stranu