U Srbiji 35.000 ljudi boluje od reumatoidnog artritisa

Reumatske i mišićno-koštano bolesti pogađaju podjednako i muškarce i žene, svih godina, uključujući i decu i bebe. Međutim, neke reumatske bolesti su mnogo češće u određenoj populaciji. Na primer, reumatoidni artritis, sklerodorma, fibromialgija i lupus predominantno pogađaju žene. Spondiloartropatije i giht su češći kod muškaraca. Reumatske bolesti su najveći uzrok bolovanja i ranog penzionisanja i predstavljaju najskuplje bolesti u zdravstvenom i drušveno-ekonomskom sistemu.

Prema rečima dr Mirjane Lapčević, predsednice Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije reumatizam je na prvom mestu oboljenja u Srbiji, tačnije četvrtina stanovnika Srbije boluje od nekog oblika reumatizma. – "Reumatizam je grupa različitih oboljenja koja se po nastanku mogu podeliti na: zapaljenske, nezapaljenske i degenerativne."

Reumatskim tegobama su uglavnom zahvaćeni svi zglobovi, pokretni ili nepokretni, vezivno mišićno tkivo, pa i koža, a kao hronična bolest je izuzetno česta kod starih ljudi. Najugroženiji deo populacije je u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti. Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu.

Međutim, reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška da izazovu deformisanje zgloba ili kosti i da pacijent postane skoro nepokretan. Takva reumatska oboljenja pripadaju grupi zapaljenskih artritisa. Jedno od najčešćih i najtežih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis.

"U Srbiji oko 35 000 ljudi boluje od reumatoidnog artritisa, uključujući i više od 2000 dece", ističe dr Lapčević.

"Neprepoznat i neadekvatno lečen reumatoidni artritis (RA) najkasnije za dve godine dovodi do oštećenja zglobova sa posledičnim razvojem invaliditeta. Ovaj proces praćen je veoma specifičnim i nepodnošljivim bolom. Rana dijagnoza RA značajna je za dalji tok te hronične, autoimmune, sistemske bolesti sa nepredvidivim tokom. Iz tih razloga, a kako bi ukazali na problem neblagovremenog postavljanja dijagnoze, ove godine Svetski dan se obeležava pod sloganom 'Ne odlaži zadnji je voz – pregledaj se'", napominje dr Lapčević.

O prirodi bolesti prof. dr Nemanja Damjanov direktor Instituta za reumatologiju Beograd kaže: "Reumatoidni artritis je autoimuna, hronična bolest (doživotna), koja najviše ugrožava zglobove šaka i stopala i dovodi do nepopravljivih oštećenja. Zglobovi su stalno upaljeni, otečeni su i bole, najčešće u toku mirovanja i noću, a karakteristična je jutarnja ukočenost koja traje duže od jednog sata. Reumatoidni artritis je sistemska bolest, što znači da pored zglobova može da zahvati i druge organe kao što su bubrezi, srce ili pluća, a kod dece čak i oči, što može dovesti do slepila. Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči brzo, dovodi do invalidnosti, a direktno smanjuje očekivano trajanje života (do 20%). Žene obolevaju tri puta češće nego muškarci. Predispozicija za obolevanje od reumatskih i mišićno-koštanih bolesti se nasleđuje, ali to ne znači da ćete sigurno oboleti. Šanse da se razbolite, ako postoji nasledni faktor, se povećavaju pušenjem, preteranom gojaznošću, sedećim načinom života i ako se bavite poslovima koji više opterećuju zglobove. Simptomi reumatskih i mišićno-koštanih bolesti su različiti: zapaljenje u obliku otoka zglobova, ukočenošću, crvenilom i toplotom u zglobovima, konstantnim bolom u mišićima i zglobovima, osetljivost na bol, ekstreman zamor, nedostatak energije, slabost, osećaj malaksalosti, ukočenost i smanjena pokretljivost i fleksibilnost, deformitet zglobova, simptomi koji pogađaju unutrašnje organe, ali i nevidljivi simptomi kao što su depresija, anksioznost."

Govoreći o lečenju artritisa prof. Damjanov ističe: "Početak lečenja kod zapaljenskih reumatskih bolesti u roku od 12 nedelja, može sprečiti oštećenje i sačuvati funkciju zglobova i organa. Nada za bolesnike obolele od reumatoidnog artritisa su biološki lekovi. Postoje brojna klinička ispitivanja koja su dokazala kliničko i radiografsko usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika. Biološki lekovi su napravili pravu revoluciju u lečenju reumatoidnog artritisa, jer kod velikog broja bolesnika skoro potpuno uvode bolest u mirnu fazu remisije. Postignuti rezultati u potpunosti opravdavaju sredstva kada je u pitanju biološka terapija. Na žalost, u Srbiji se od 35 000 pacijenata svega nešto više od 1000 obolelih nalazi na biološkoj terapiji koju finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje."

Kada su u pitanju socijalni problemi obolelih predsednica Udruženja pacijenata dr Mirjana Lapčević ističe da mnogi stručnjaci ovu bolest upoređuju sa višedecenijskim tamnovanjem, jer najteži bolesnici vremenom gube i radnu sposobnost i bivaju trajno vezani za kuću i život u kući.

"Pacijenti pate od bolova, nemogućnosti da normalno obavljaju svakodnevne radnje i ukupan kvalitet života im se značajno smanjuje. Čak tri četvrtine novodijagnostikovanih pacijenata su u godinama kada su radno sposobni i izloženi su čestim bolovanjima, problemu nezaposlenosti ili neplaniranom prevremenom penzionisanju. Tome treba dodati i da značajan procenat pacijenata sa reumatoidnim artritisom pokazuje znake depresije što otežava ishod bolesti i smanjuje toleranciju na bol. Skorašnja ispitivanja su utvrdila da 17% pacijenata sa reumatoidnim artritisom pati od depresije a gotovo polovina (48%) prijavljuje značajne simptome depresije koji utiču i na pacijenta i na njegovu okolinu. Takođe, pacijenti sa reumatoidnim artritisom imaju povišen rizik od koronarne arterijske bolesti, infekcija i osteoporoze što sve utiče na skraćenje životnog veka. Prema poslednjim istraživanjima urađenim u Srbiji, na uzorku od 3700 bolesnika, potvrđeno je da bol najviše ugrožava kvalitet života obolelih, a potom briga o sebi i odsustvo socijalne komunikacije", zaključuje dr Lapčević.

Na Osmom kongresu Udruženja reumatologa Srbije i Udruženja obolelih od reumatskih bolesti RS (UReS/ORS) septembra 2017. godine u Kragujevcu, kao zajednička tema prikazani su rezultati istraživanja "Neadherenca (neprivrženost terapiji) iz ugla bolesnika i lekara". Anketirano je 200 obolelih i reumatolozi sa Instituta za reumatologiju u Beogradu, Instituta Niška Banja i Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad. Rezultati su potvrdili da postoje značajne razlike između pacijenata i reumatologa u nekim pitanjima. Lekari nisu svesni koliko znače pacijentima i koliko im oni veruju, ali i da svaki peti pacijent nije dovoljno upoznat sa svojom terapijom. Takođe, veliki broj pacijenata ne uzima terapiju u potpunosti kako mi je lekar prepisao, tj. iz raznoraznih razloga preskaču uzimanje terapije bez znanja lekara (zaboravnost, nemogućnost uzimanja terapije i dr.).

Govoreći o rezultatima instraživanja i struka i pacijenti se slažu da ono treba da posluži kao podsticaj za bolju i stalnu edukaciju pacijenata kako bi se aktivno uključili u svoje lečenje.

"Da se ovo ne bi događalo, odnosno da bi terapija bila delotvornija, potrebno je da lekari i ostali zdravstveni profesionalci što više razgovaraju sa pacijentima, a pacijenti da stiču nova znanja i veštine kako bi na najbolji način sproveli predloženo lečenje. Zdravim stilom života (bez duvanskog dima, neodmerenog konzumiranja alkohola, antistresogenim ponašanjem, fizičkim vežbanjem i potrebnim odmorom) povećali bi delotvornost lekova, kvalitet lečenja i bili bi zadovoljniji", ističu prof. Damjanov i dr Lapčević.

S tim u vezi zaključci kongresa u vezi zajedničke sesije reumatologa i pacijenata "Neadherenca (neprivrženost terapiji) iz ugla bolesnika i lekara": Glavni cilj lečenja treba da bude postizanje kliničke remisije reumatoidnog artritisa (RA).

• Potrebno je da reumatolog bude siguran da je pacijent razumeo sve informacije.
• Lečenje RA se mora zasnivati na zajedničkoj odluci pacijenta i lekara (reumatologa).
• Poverenje između reumatologa i pacijenata postoji i treba ga stalno unapređivati.
• Odgovornost tokom lečenja RA je na pacijentu i lekaru (reumatologu), zbog toga je neophodna njihova saglasnost za sve predložene promene tokom lečenja.
• Reumatolog ne može da preuzme odgovornost, ako je neko drugi (Komisija RFZO) promenio plan lečenja koji je on u dogovoru sa pacijentom doneo.