Kako da preživite nesnosne vrućine

Podrazumeva se da treba izbegavati boravak napolju, direktno izlaganje suncu i fizičke aktivnosti. Međutim, ukoliko ipak moramo da idemo napolje, prema mišljenjima stručnjaka, važno je obratiti pažnju na bitne činjenice.

Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Važno je leći ranije, dobro se odmoriti i piti dosta tečnosti. Ako vam se spusti nivo energije, veće su šanse da se nećete osećati dobro. Zbog toga treba maksimalno smanjiti nivo fizičkog napora prilikom boravka napolju i zaštititi se od sunca. Dobro bi bilo nositi što tanju garderobu svetlijih boja i od prirodnih materijala, kao što su lan i pamuk, zatim šešir, naočare za sunce i nanositi kremu sa zaštitnim faktorom.

Takođe, smatra se da je najbolje piti običnu vodu jer pića koja sadrže puno šećera, alkohol i kofein, smanjuju nivo telesnih tečnosti. Trebalo bi izbegavati sve što ubrzava metabolizam, uključujući pojedine lekove, poput diuretika, jer izazivaju dehidrataciju.

Kada je u pitanju ishrana, poželjno je umereno jesti što laganiju hranu jer utiče na telesnu temperaturu. Ako jedete tešku hranu, bogatu proteinima, više će energije biti potrebno da je svarite, što će povećati telesnu temperaturu. Preporučuju se sveže voće, salate, zdrave grickalice i povrće. Ukoliko se puno znojite, neophodno je nadoknaditi nivo soli u organizmu nečim slanim, poput pereca, sportskih pića sa elektrolitima ili voćnim sokom.

Bitni saveti uključuju i česte pauze ukoliko putujete.

Onima koji imaju nizak pritisak se preporučuju slani krekeri. Ukoliko ste na plaži, ostanite pod suncobranom.

Poželjno je ujutru i uveče provetravati prostorije u kojima boravite. Težite tome da provodite što više vremena u klimatizovanim prostorijama. Onima koji nemaju klima uređaje se predlaže odlazak na mesta gde ih ima, poput tržnih centara.

Prilikom tuširanja je bitno da se ne koristi previše hladna ili topla voda, kako se ne bi "šokirao" organizam. Mokar peškir oko vrata može pomoći pri rashlađivanju.

Deci, trudnicama, starim ljudima i hroničnim bolesnicima se preporučuje da se što više odmaraju, izbegavaju zadržavanje na otvorenom prostoru i fizičke aktivnosti. Starijima od šezdeset pet godina, lekari savetuju da piju što više tečnosti, bez obzira na to da li su žedni. Razlog je to što im se zbog smanjenog nivoa osećaja žeđi, smanjuju rezerve vode.

Razlika između sobne i spoljašnje temperature ne bi trebala da bude veća od deset stepeni. Ukoliko se ne osećate dobro, sklonite se u rashlađenu prostoriju. Ukoliko nije moguće, sklonite se u hladovinu i uzmite što više tečnosti.

Savetuje se da bebe i kućne ljubimce ne treba izlagati vrućini, odnosno, izvoditi napolje.

Izvor: Nedeljnik.rs

Vesti

Noćni rad štetno utiče na zdravlje

Širom sveta, milioni ljudi rade noću, o čemu nema mnogo službenih podataka, ali po jednoj studiji Univerziteta Prinston, između sedam i 15 odsto radne snage u industrijalizovanim zemljama uključeno je u neku vrstu noćnog rada, uprkos dokazima o njegovom štetnom delovanju na zdravlje, piše Bi-Bi-Si.

Vesti nedelja 10.12. 08:23 Komentara: 13

Kašalj, tradicija i savremena medicina

Dolazi zima. Deca su odavno spremna za školski raspust, skijanje i sankanje, a odrasli za novogodišnje praznike. Ipak, zimsko vreme, osim neradnih dana, praznovanja, okićenih ulica i štandova donosi i prehladu, grip i neizbežni kašalj.

Vesti subota 9.12. 08:20 Komentara: 3
strana 1 od 2000 idi na stranu