Šta je zapravo mediteranska ishrana?

Osim onih ljudi koji žive u oblasti Sredozemlja, vrlo mali broj razume šta je to mediteranska ishrana i kako mogu da je slede.

To nije „dijeta“ u smislu isprogramiranog jelovnika za mršavljenje, kao što je reč o Atkins ili Dukan dijeti. To je zaista način života. Ipak, čak i narodi sredozemlja polako prestaju da prate njene principe, pa će vam tako u Grčkim tavernama, umesto ribe i povrća, verovatno ponuditi neki kebab, giros i pomfrit uz hladno pivo.

Testenina, koja je nekada bila manje predjelo, sada servira kao glavno i to u prepunim tanjirima, a čak je i čuvena francuska kuhinja izgubila rat sa brzom hranom.

Mediteranska ishrana potiče iz ruralnih sredina u kojima su ljudi jeli ono što su sami uzgajili, što je danas takva retkost, da su čak i Ujedinjene nacije stavile ovaj način ishrane među „ugrožene vrste“. Ona je smeštena u kulturno nasleđe čovečanstva koje potiče iz Španije, Italije, Grčke, Hrvatske, Kipra, Maroka i Portugalije u kojima se tradicionalno jelo mnogo voća i povrća, mahunarki, integralnig žitarica i naravno maslinovog ulja.

Riba i morski plodovi takođe su njen deo, dok su piletina, jaja i manje količine mlečnih proizvoda primenjene umereno. Crveno meso i slatkiši unosili su se vrlo retko.

Mediteranski narodi navikli su i na manje količine vina uz obroke.

Dakle, reč je o ishrani bogatoj prvenstveno ugljenim hidratima, koji su davali energiju fizički aktivnim ribarima i zemljoradnicima.

Mediteranska ishrana ne poznaje konzervanse.

Prema mišljenju Toma Sandersa, profesora nutricionizma i dijetetike na Kings koledžu u Londonu, upotreba maslinovog ulja je vrlo zanimljiva.

„Ako hoćete da naterate ljude da jedu mnogo povrća i salate, to je nemoguće bez ulja“, kaže on. „Ako stavite ulje u salatu, ona će biti zasitnija. Paradajz i patlidžan u ulju vas vrlo brzo zasite. S druge strane, namirnice koje sadrže zasićene masti poput kolača, vas ne zasite i zato je u njima lako preterati“.

Međutim, mediteranska ishrana ne podrazumeva samo jelovnik. UNESCO opisuje gotovo idealizovani način života koji ne može da se poveže gotovo ni sa jednim savremenim društvom.

„Mediteranska ishrana podrazumeva i set veština, znanja, rituala, simbola i tradicija, koje se odnose na useve, žetvu, pecanje, uzgoj životinja, čuvanje, preradu, kuvanje i naročito deljenje i konzumaciju hrane. Zajednička trpeza je osnova kulturnog identiteta i trajanja zajednica širom Sredozemlja. Trenutak društvene razmene i komunikacije, przinanje i nagrada porodici, grupi ili društvenom identitetu“, stoji u UNESCO-vom opisu.

„Mediteranska ishrana ističe vrednosti gostoljubivosti, dobrih komšijskih odnosa, interkulturnog dijaloga i kreativnosti i način života koji poštuje različitost“.

Kada su američki naučnici pedesetih godina saznali koliko je niska stopa srčanih oboljenja u Sredozemlju, pokrenuli su studiju u sedam zemalja, ogromni projekat koji traje i danas. Prve pilot studije sprovedene su u Nikoteri, selu na jugu Italije i u šest sela na Kritu.

Studija je poredila ishranu i način života muškaraca u Americi, Finskoj, Holandiji i italijanskim selima, ali i radnika u Rimu, na Kritu i Krfu, u selima Hrvatske i poljoprivrednim i ribarskim zajednicama u Japanu.

Otkrivena je povezanost između unosa zasićenih masti koje se nalaze u crvenom mesu i mlečnim proizvodima i povišenog holesterola u krvi. Naučnici nisu mogli da dokažu da su zasićene masti glavni krivac, ali je njihovo upiranje prsta dovelo do promene preporuka na državnom nivou u SAD i na posletku, opšte pomame za nemasnim proizvodima. Posledično, u prerađevine su proizvođači počeli da stavljaju više šećera, jer ljudi više nisu želeli da jedu masno.

Iako su pojedini naučnici bezuspešno ukazivali da je ključ zdravlja srca u mediteranskoj ishrani, niko ih nije slušao.

“Mediteransku ishranu pratila je i fizička aktivnost. Pili su vino, ali ne u velikim količinama – oko 300 do 400 ml dnevno. Ti ljudi, naročito na Kritu, bili su aktivni i vrlo mršavi. Ako biste pratili njihovu decu, drugu generaciju u studiji sedam država, oni su bili gojazni i jeli nešto potpuno drugačije – mnogo hrane pržene u dubokom ulju. Ono što sada vidite na jugu Evrope je najveći porast stope srčanih oboljenja, tako da je jasno da je došlo do preokreta”, objašnjava Sanders.

“Ako sada gledamo očekivano trajanje života, mislim da prednjače ljudi na Islandu, dok na jugu više ne vode tako aktivan način života”.

Grčka je dospela na sam vrh liste zemalja sveta prema broju dece obolele od gojaznosti još 2014. kada je utvrđeno da 44 odsto dečaka starosti od pet do 17 godina ima višak kilograma, a prate ih mali Italijani – 36 odsto.

Obe zemlje imale su procentualno više gojazne dece nego SAD i Meksiko.

Studije i dalje ukazuju na brojne koristi mediteranske ishrane, ali promena navika kompletnog naroda na način da jede sveže i sveže kuvane proizvode umesto gotovih i prerađenih, krupan je zalogaj koji zahteva mnogo više od povremenih preporuka.