10 najsmrtonosnijih bolesti

Predstavljamo vam 10 najsmrtonosnijih bolesti na svetu:

Nekroza vezivne opne

Nekroza vezivne opne ili nekrotizirajući fasciitis, brzo se širi telom i uništava meka tkiva u organizmu. To je vrlo teška bakterijska kožna infekcija koja zaraženog može ubiti za vrlo kratko vreme.

Iako je smrtonosna, vrlo je retka. Izaziva je više tipova bakterija, a najčešće streptokoka A grupe. Svetom se brzo širi bakterija koja razlaže ljudsko tkivo

Meningokokna infekcija

Meningokokna infekcija, poznata i kao cerebrospinalni meningitis je zarazna bakterijska bolest koju izaziva meningokokus (Neisseria meningitidis).

Prenosi se kapljičnim putem sa osobe na osobu. Postoje tri glavne kliničke forme bolesti: meningalni, septični i plućni.

Simptomi se javljaju brzo i iznenada, a smrt može da nastupi u roku od nekoliko sati. Kod 10 do 15 odsto preživelih ostaju trajna neurološka oštećenja, uključujući gubitak sluha, poremećaje govora, gubitak udova i paralizu.

Šagasova bolest

Šagasovu bolest izaziva parazit Trypanosoma cruzi. On se obično nalazi u Južnoj Americi i prenosi se na čoveka putem izmeta stenice. Oko šest do sedam miliona ljudi je, prema procenama SZO, inficirano ovim parazitom.

Ukoliko se pacijent leči nedugo posle inficiranja, bolest je izlečiva. Prva, akutna faza bolesti, traje oko dva meseca posle infekcije. Tokom te faze, veliki broj parazita cirkuliše čovekovim organizmom, ali u većini slučajeva simtoma nema ili su vrlo blagi. Za manje od polovine zaraženih, prvi vidljivi znak su lezije na koži ili ružičasti otoci na očnim kapcima, praćeni groznicom, glavoboljom, uvećanim limfnim žlezdama, bolovima u mišićima i teškim disanjem.

Druga, hronična faza, traje dugo i tokom nje se paraziti uglavnom kriju u srcu ili mišićima digestivnog trakta. Zaraženi tako mogu živeti godinama, pre nego što sasvim iznenada umru od infarkta izazvanog propadanjem srčanog mišića.

Svega je nekolicina lekova potpuno efikasna protiv ove bolesti i to ako se dobijaju u akutnoj fazi.

Moždani udar

Moždani udar izaziva prekid dotoka krvi u mozak, obično usled pucanja ili začepljenja krvnog suda. Mozak tako ostaje bez kiseonika i nutrijenata što dovodi do oštećenja moždanog tkiva. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je više od 17,5 miliona ljudi širom sveta umrlo od srčanog i moždanog udara u 2012.

Međutim, zdravom ishranom, redovnom fizičkom, aktivnošću i nepušenjem, 80 odsto tih slučajeva moglo je da se spreči. Dijagnoza – moždani udar

MRSA

Meticilin rezistentni stafilokokus aureus (MRSA) je bakterija otporna na mnoge antibiotike. Mnogo ljudi nosi bakteriju, a najveći broj infekcija pogađa kožu. Međutim, u bolnicama MRSA izaziva po život opasne infekcije krvi, pluća i rana preostalih posle hirurških zahvata.

Svako može dobiti MRSA direktnim kontaktom sa inficiranom ranom. Ko ne prenosi MRSA bakteriju?

Kolera

Kolera je akutna infekcija creva izazvana uzimanjem vode ili hrane zaražene bakterijom Vibrio cholerae.

Pogađa i odrasle i decu i može da ubije za samo nekoliko sati. Zaraženi pate od bezbolne vodenaste dijareje, koja vodi dehidraciji i smrti, ako se lekovi brzo ne dobiju.

Oko osam od 10 obolelih ne razvija nikakve simptome, ali bakterija može da živi u izmetu i do 10 dana i širi se okruženjem. Od ove bolesti svake godine umre između 28 i 142.000 ljudi širom sveta. 10 najvećih epidemija u istoriji

Enterovirus D68

Svake godine milioni dece se zaraze enterovirusom koji izazivaju kašalj, kijanje i groznicu. Simptomi variraju od sasvim blagih, do vrlo otežanog disanja, koje na posletku može dovesti do smrti.

Ne postoji lek za enterovirus D68, ali postoje načini da se simptomi ublaže.

Bubonska kuga

Pobuna u Moskvi zbog kuge, E. Lissner (Foto: Wikimedia Commons)

“Crna smrt” harala je svetom tokom 14. veka i izazvala gotovo 50 miliona smrtnih slučajeva. To je najčešći oblik kuge i izazva je ujed inficirane buve sa manjih životinja poput pacova.

Bacil kuge Y. pestis ulazi kroz mesto ujeda i putuje limfnim sistemom do najbližeg čvora gde se razmnožava.

Limfni čvor tada postaje upaljen, čvrst i bolan. U kasnijim fazama bolesti na tim mestima mogu se javiti i otvorene rane.

Kuga je danas endemska bolest koja pogađa mnoge afričke zemlje, ali se sporadično javlja u celom svetu.

Širom planete je 2013. bilo 783 zabeležena slučaja, a 126 osoba je izgubilo živote. Srednjovekovna kuga postoji i danas

Ebola

Ebola je ozbiljna, često fatalna, bolest koja pogađa ljude, ali i druge primate. Prenosi se kontaktom sa krvlju, telesnim izlučevinama i organima zaražene životinje.

U Africi je ebola rezultat kontakta sa šimpanzama, gorilama, šišmišima, antilopama i drugim životinjama koje su ljudi pronalazili bolesne ili mrtve u šumi.

Kada se čovek zarazi, virus se dalje širi krvlju, urinom, pljuvačkom, stolicom i spermom.

Sve što treba da znate o eboli

Denga groznica

Denga groznica je bolest koja se prenosi na ljude ubodom komarca.

Procenjuje se da na svetu postoji više od 100 miliona slučajeva infekcije svake godine. Najozbiljniji oblik denga groznice je denga hemoragična groznica koja može biti fatalna.

Simptomi podrazumevaju visoku temperaturu, glavobolju, bol “iza očiju”, u zglobovima, mišićima i kostima, osip i krvarenje iz nosa i desni.

Mlađa deca i osobe koje su se prvi put zarazile obično imaju blaže simptome od ostalih.

Ne postoji jedinstven lek za lečenje denga groznice, ali ranom dijagnozom simptomi se mogu ublažiti.

Denga groznica - ozbiljna pretnja