Šlog - nova upozorenja i terapije

Svakih 15 minuta u Srbiji jedna osoba doživi moždani udar, a svakog sata jedna osoba umre od moždanog udara. Za najteže moždane udare često je odgovoran jedan poremećaj srčanog ritma koji može uspešno da se leči

"Napad atrijalne fibrilacije obično ide sa brzom frekvencom, znači brzi broj otkucaja i onda pacijenti mogu da imaju nedostatak vazduha, gušenje, kao da nešto u grudima jako i nepravilno nepravilno udara" objašnjava Zorana Vasiljević, načelnica Odeljenja urgentne kardiologije.

Ovaj poremećaj rada srca moze međutim da se javi i kratkotrajno, 15 minuta tokom dana i da se spontano povuče. Pacijent ne obraća pažnju i ne sanja da je u velikoj opasnosti.

"Nepravilan srćani rad usled ćega nastaju trombotićne mase u srćanim šupljinama, te male trombotićne mase putem cirkulacije stižu do mozga, zapušavaju krvni sud i nastaje moždani udar. Smatra se da pacijent koji ima ovaj tip aritmije, da će svaki peti dobiti moždani udar, a svaki sedmi dobiti ponovljeni moždani udar" kaže Ljiljana Beslać Bumbaširević, načelnica Odeljenja urgentne neurologije

Moždani udari koji su posledica ovog tipa aritmije izazivaju tešku invalidnost.

"Najčešće idu sa kompletnom oduzetošću jedne polovine tela, sa smetnjama govora i ne samo sto su teži nego su praćeni značajno većim umiranjem tako da se smatra da čak do 50 posto pacijenata umire u prvoj godini od nastanka moždanog udara" dodaje Beslać Bumbaširević.

Sve ovo može da se spreči blagovremenim otkrivanjem srčanog poremećaja i davanjem lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi i preveniraju moždani udar. Ranije generacije ovih lekova bile su pomalo komplikovane jer je za svakog pacijenta ponaosob određivana doza, uz česte provere nivoa razređenost krvi,ali i opasnost od mogućeg krvarenja. Danas medicina raspolaže moćnim lekovima jednostavnijim za upotrebu.

"Doziranje nije individualno, imamo striktnu terapiju za sve pacijente, jedanput zavisi od leka ili dva puta dnevno. Nije potrebno pratiti nivo antikoagulantne aktivnosti i ono što je jako važno dokazano je poslednjih godina u veklikom broju studija da je ta grupa lekova efikasna ali isto tako i bezbedna" tvrdi dr Vasiljević.

Moždani udar se može sprečiti i zato ne zanemarujte ni najmanji znak upozorenja.U Srbiji svake godine više od 22.000 ljudi doživi moždani udar od čega 5.000 mladjih od 35 godina. Zato moždani udar prerasta u ozbiljan društveno ekonomski problem cele zajednice.