Da li su lekovi u Srbiji bezbedni?

Marko Erić iz Nacionalnog centra za farmakovigilancu kazao je Tanjugu da se na osnovu podataka o broju prijava neželjenih reakcija u periodu od 2005. do 2010. godine primećuje stalni porast u godišnjoj stopi prijavljivanja.

On je podsetio da se pre nego što se lek registruje i stavi u promet sprovode obimna istraživanja-predklinička ispitivanja na životinjama, kao i klinička ispitivanja na ljudima, a lek se registruje samo ukoliko su dokazani njegov kvalitet, efikasnost i bezbednost.

Erić je naveo da je važno praćenje bezbednosti lekova od njihovog stavljanja u promet i primene u širokoj populaciji pacijenata, kako bi se uočile ozbiljne, manje učestale neželjene reakcije, kao i neželjene reakcija koje se ispoljavaju tek nakon dugotrajne primene leka.

Uspeh procesa prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove zavisi od učešća zdravstvenih radnika naročito kada su u pitanju novi lekovi, odnosno nove aktivne supstance koje se ne koriste dugi niz godina i samim tim ne postoji dovoljno podataka o njihovoj bezbednosti, dodao je Erić.

"Zdravstveni radnici su, kroz svoju svakodnevnu kliničku praksu i neposredni kontakt sa pacijentima, u takvoj poziciji da mogu da identifikuju i prijavljuju neželjene reakcije na lekove koje su se ispoljile kod njihovih pacijenata", objasnio je Erić.

Neželjene reakcije na lek zdravstveni radnici prijavljuju popunjavanjem i slanjem obrasca Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), odnosno njenom Nacionalnom centru za farmakovigilancu.

Od trenutka registracije i stavljanja leka u promet, lek se i dalje prati i prikupljaju se podaci o njegovoj primeni, kako na nacionalnom, tako i međunarodnom nivou, gde je prisutna stalna razmena podataka svih relevantnih institucija.

U okiru konferencije "Bezbednost lekova - kako pratiti falsifikovane lekove i kako uspostaviti održiv sistem farmakovigilance", održane ove nedelje, stručnjaci su upozorili da građani ne bi trebalo da preko oglasa ili Interneta kupuju lekove, jer je 50 odsto medikamenata koji se nude na taj način neprovereno.

Pavle Zelić iz ALIMS-a rekao je da Agencija evidentira takve slučajeve i reaguje, odnosno preduzima mere opreza, među kojima je i mera povlačenja sa tržišta. Svojim nadležnostima Agencija ima pravo da povuče lek sa tržišta, naloži izmene u njegovom uputstvu ili obavesti zdravstvene radnike o određenom riziku pri njegovoj primeni ukoliko se ispostavi da je lek nepouzdan.

Foto: FreeDigitalPhotos.net