I muškarci mogu da doje?

U knjizi iz 1896. “Anomalies and Curiosities of Medicine”, autori dr Džordž Gold i Volter Pil, nabrojali su nekoliko prilika kada su muškarci dojili svoje mlade. Jedna od priča uključuje i mornara koji je svog sina stavio na dojku kako bi ga smirio i počeo je da proizvodi mleko; jedan seljak iz Južne Amerike dojio je sina dok mu je žena bila bolesna; a jedan Indijanac je takođe dojio dete kada mu je žena umrla.

Ovaj fenomen se nije završio. Čovek sa Šri Lanke, Vijeratne, 2002. je izgubio ženu i ostao sam da se brine o svojoj jednogodišnjoj ćerkici. Kada je dete odbilo mleko u prahu, Vijeratne je probao nešto drugo: “Pošto nije prestajala da plače, ponudio sam joj moju dojku,” rekao je Vijeratne za jedne novine. “Onda sam otkrio da je mleko počelo da curi.”

Vijeratne nije sam. Svi muškarci mogu da doje jer poseduju 2 najvažnije komponente za laktaciju: mlečne žlezde i hipofizu. Mlečne žlezde koje proizvode mleko, prisutne su u svim žlezdama. One su do kraja formirane kod oba pola – imaju kanale za dojenje i bradavice.

Naravno, da bi čovek mogao da doji, te mlečne žlezde se nekako moraju aktivirati. Kod žena se to dešava tokom trudnoće, kada hipofiza mozga počinje sa oslobađanjem velike količine hormona prolaktina, koji priprema dojke za proizvodnju mleka.

Svi muškarci tokom svog života proizvode male količine prolaktina. On se realizuje nakon orgazma, na primer, i može biti odgovoran i za osećanja zadovoljstva i relaksacije. Ali njega, obično, nema u dovoljnim količinama da bi muškarci mogli da doje svoju decu.

Međutim, pod određenim psihološkim uslovima, um može zahtevati od tela da proizvodi više ovog hormona. Ovo se često dešava majkama koje usvoje dete i otkriju da imaju mleka u dojkama. Kao što su doktori Gold i Pil zabeležili u svojoj knjizi, ista stvar se može desiti i muškarcima.