Srbi treći po smrtnosti od infarkta

Te dve grupe oboljenja direktan su uzrok više od tri četvrtine smrtnih slučajeva u Srbiji, a među preostalih 25 odsto najčešći su povrede i trovanja, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, pokazuju istraživanja Instituta za javno zdravlje "Batut".

"Bolesti srca i krvnih sudova su svuda u svetu ubica broj jedan, a srčanu insuficijenciju, patološke promene u strukturi i funkciji srca, koje smanjuju njegovu sposobnost, ima čak 15 miliona ljudi u Evropi", kaže kardiolog Kliničkog centra Srbije prof. dr Petar Seferović.

Prema njegovim rečima, kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok smrtnosti svuda u svetu, iako se ranije najviše umiralo od zaraznih bolesti, kao što su tuberkuloza, sida i malarija.

U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), koja je i upozorila na ovaj trend, očekuju da će on potrajati bar do 2030. godine, kada će rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće zajedno ubijati trećinu ukupne svetske populacije, naročito u zemljama sa srednjim ili niskim standardom.

Zbog toga je Srbija, u saradnji sa domaćim stručnjacima, napravila i planove za prevenciju i kontrolu hipertenzije, šećerne bolesti, malignih tumora, hroničnih opstruktivnih respiratornih bolesti, čije je lečenje dugotrajno i skupo.

U Velikoj Britaniji se, prema rečima profesora Seferovića, za lečenje ovih bolesti odvaja oko dva odsto budžeta Nacionalne zdravstvene službe, a više od 35 milijardi dolara u SAD.

U Srbiji svake godine od raka oboli 32.000 osoba, a umre oko 20.000, tako da su maligna oboljenja ubica broj dva u Srbiji.

Žene u Srbiji prve su u Evropi po broju obolelih od raka grlića materice, a pored toga, obolevaju i od raka dojke, pluća i debelog creva, dok muškarci najčešće obolevaju od raka pluća i debelog creva.