Kažu da je kanabis u Srbiji stigmatizovan, a šta kažete vi?

Legalizacija marihuane u medicinske svrhe, po svemu sudeći, još uvek je na dugačkom štapu, iako je ministar zdravlja Zlatibor Lončar nedavno najavio da će je Srbija ukinuti sa liste narkotika. Ministar policije Aleksandar Vulin, koliko prošle nedelje, izjavio je da marihuana neće biti legalizovana i da će biti uhapšeni svi oni koji se bave narkoticima, a sa njim su manje-više saglasni i doktori kada kažu da ona više vodi u zavisnost no što može da pomogne.

Izvor: Slađana Vasić
Podeli
Foto: EPA-EFE/Jose Mendez
Foto: EPA-EFE/Jose Mendez

Jedino zagovornici legalizacije čvrsto stoje pri uverenju da je potrebno da se usklade preporuke UN sa našim zakonodavstvom, te da nema straha od legalizacije kanabisa u medicinske svrhe.

Odlukom Ujedinjenih nacija od 02.12.2021. kanabis se više ne nalazi u grupi opojnih droga koje su opasne po zdravlje i život, a Srbija kao potpisnica Konvencija UN koje se bave opojnim drogama i psihoaktvnim supstancama je, kako smatra direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju dr Stevan Blagojević, dužna da usaglasi svoje zakonodavstvo sa konvencijama UN.

"Kanabis ima brojne koristi kod bolesnika koji boluju od kancera, muke i povraćanja prilikom primene hemoterapije, Alchajmera, kronove bolesti, epilepsije, multiple skleroze, bolova, artritisa, osteoartritisa, reume, nervnih oboljenja, ima jako antiiflamatorno dejstvo, veoma je snažan antioksidans itd. Neophodno je omogućiti medicinsku upotrebu kanabisa u terapiji bolesti, kako se korisnici supstance koju su Svetska zdravstvena organizacija i Evropska medicinska agencija zvanično proglasile za lek koji ne ugrožava zdravlje i život ljudi, ne bi nalazili sa druge strane zakona i kako bi se stvorilo legalno tržište. Tako bi, sa jedne strane, korisnici bili sigurni u kvalitet proizvoda, a sa druge bi država vršila kontrolu i ubirala poreze. Na taj način bi se suzbilo crno tržište i suzbile kriminalne radnje u tom segmentu", kaže Blagojević za B92.net.

On kaže da je vrlo važno napraviti razliku između industrijske i indijske konoplje jer industrijska konoplja u sebi sadrži nizak sadržaj THC, do 0,3%, a indijska konoplja sadrži visok procenat THC koji je kanabinoid koji ima psihoaktivno dejstvo.

Foto: EPA-EFE/LARRY W. SMITH
Foto: EPA-EFE/LARRY W. SMITH

"Medicinski kanabis u užem smislu se odnosi na proizvode koje imaju viši procenat THC i koji treba da bude na neki način regulisan. Industrijska konoplja je izuzetno korisna biljka, od koje se danas dobija preko 50.000 različitih proizvoda u svetu. To je na primer bioplastika, izolacioni materijali u vozilima i kućama, malter, celuloza, tekstil, ali i CBD koji ima brojne zdravstvene koristi i nije psihoaktivan, što u svojim dokumentima tvrdi i Svetska zdravstvena organizacija. Zbog toga, već sada nadležno ministarstvo poljoprivrede treba da što pre donese novi Pravilnik o konoplji na način da bude dozvoljen uzgoj za proizvodnju i preradu cele biljke, umesto samo 'za gajenje konoplje radi proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, prerade, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa', tvrdi naš sagovornik.

Blagojević, koji je i član Upravnog odbora Asocijacije konopljara, naglašava da je kanabis poslednjih decenija stigmatizovan, tako da se ne pravi razlika između industrijske i indijske konoplje.

"To je kao kada bi ste zabranili sve pečurke, iako postoje i jestive i lekovite i otrovne i halucinogene".

Šteta veća od koristi

Nekadašnja predsednica Komisije za kontrolu duvana Ministarstva zdravlje dr Srmena Krstev je od onih lekara koji smatraju da bi upotreba marihuane izazvala zavisnost kod pacijenata kojima se daje.

"Svi već dostupni lekovi za lečenje raka su bezbedni i zdraviji od kanabisa, i to su pokazala sva moguća klinička testiranja. Konzumiranje marihuane bi samo dovelo do još veće zavisnosti od cigareta i težih droga."

Njen kolega prim. dr Petar Borović, lekar specijalista, otkriva da se iz iskustva njegovih pacijenata koji su, na svoju ruku, probali ulje od kanabisa, pokazuju da ono malo pripomogne kod bolova, naročito kod kacerogenih bolesti.

"Kod tumora i problema sa jetrom je na kraće vreme dolazilo do nekog blagog poboljšanja i do smanjenja transeminaza u jetri, ali bi se bolest vratila u punoj meri i pacijenti bi mi doslovno govorili da su prevareni. Dakle, nije naučno dokazano da može da pomogne, a otvara put u narkomaniju."

Prema rečima dr Borovića, propagiranje marihuane kao leka je više prenaduvano u svetu iz razlilitih interesa. Čak ni kod obolelih od Alchajmera on ne vidi nikakav značaj upotrebe ove biljke.

"Šta marihuana tu može da uradi kad je struktura neurona već poremećena?! U prvoj fazi može trenutno da podigne dopamin i druge hormone i i učini da se čovek samo trenutno oseća bolje, da bi se kasnije stanje pogoršalo i čovek polako postaje zavisnik."

Da li je baš tako ili je nekome dugoročno pomogla ova biljka? Pišite nam u komentarima svoja iskustva ako ih imate.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 70 idi na stranu