Dok je beba u stomaku genom otkriva od čega će bolovati

Foto: pixbay.com

Na taj način se, kako je istakao naučnik srpskog porekla Radoje Drmanac, mogu sprečiti mnoge bolesti, uključujući autizam, Daunov sindrom, bolesti creva.

Na dvodnevnom skupu učestvuje više od 200 naučnika, genetičara i istraživača koji će imati priliku da čuju najbolje predavače iz te oblasti iz Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Azije.

Genetičar Instituta za genetiku Univerziteta u Njukaslu Hans Lohmiler, rekao je da se nove tehnološke mogućnosti stalno koriste u borbi protiv retkih bolesti.

Hans Lohmiler

"S obzirom na to da je veoma teško dijagnostikovati retke bolesti, od kojih boluje svega nekoliko ljudi u jednoj državi, ovakvi skupovi su od neprocenjivog značaja, jer nam služe kao jedinstvena prilika da razmenimo iskustva iz prakse", rekao je Lohmiler.

Naučna savetnica IMGGI Sonja Pavlović istakla je da joj je izuzetno drago što je ovaj Simpozijum okupio najpoznatije svetske stručnjake za retke bolesti.

"Mogli smo da čujemo vrlo zanimljiva predavanja, koja predstavljaju i svojevrsno vizionarsko predviđanje da ćemo u budućnosti živeti bez retkih bolesti", rekla je Pavlovićeva.

Program Simpozijuma obuhvata četiri glavne oblasti: Retke bolesti u javnom zdravlju, Genetika retkih bolesti, Farmakogenomika i individualizovana terapija i Retke bolesti u balkanskim zemljama.

Radoje Drmanac

Cilj skupa, kako navode organizatori, jeste da se razmene iskustva o najnovijim naučnim dostignućima na polju dijagnostike i lečenja retkih bolesti.

Simpozijum je namenjen lekarima, farmaceutima, molekularnim biolozima i biohemičarima, ali je otvoren za sve koji su zainteresovani da saznaju više o retkim bolestima.

Bolest se smatra retkom ukoliko od nje boluje mali broj ljudi (jedna od 2000 osoba). Međutim, postoji veliki broj retkih bolesti. Do sada je otkriveno skoro 7.000, a nove se redovno opisuju u medicinskoj literaturi.

Retke bolesti su teške, vrlo često hronične i progresivne. Za većinu se znaci mogu uočiti već na rođenju ili u detinjstvu, jer su nasledne. Sem naslednih, među retke bolesti se ubrajaju i retke infektivne bolesti, retke autoimune bolesti i retki kanceri. Za sada je uzrok većine retkih bolesti nepoznat, a terapija je dostupna za svega pedesetak bolesti. Upravo iz tog razloga Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu (IMGGI) radi na razvoju dijagnostike i istraživanju novih terapijskih pristupa za pojedine bolesti.

IMGGI je jedan od lidera u Srbiji na polju fundamentalnih i primenjenih istraživanja u molekularnoj biologiji, molekularnoj genetici i biotehnologiji. U IMGGI se od osamdesetih sprovode naučna istraživanja čiji je cilj bolje razumevanje genetičke osnove retkih bolesti.

Znanja o genetici i molekularnoj biologiji su se pokazala kao ključna za razvoj molekularne dijagnostike i napredak lečenja retkih bolesti. U ovom trenutku, rad IMGGI na polju retkih bolesti se ostvaruje kroz projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i SERBORDISinn projekat, finansiran iz FP7 fonda Evropske unije.