Kafa: 5 razloga za i 5 razloga protiv

Dobri učinci kafe na zdravlje

1. Žene koje dnevno popiju četiri ili više šoljica kafe imaju gotovo 25 posto niži rizik za razvoj raka endometrija, a one koje popiju dve šoljice za 22 posto manji rizik od te zloćudne bolesti nego žene koje ne piju kafu.

To je zaključeno na temelju temeljite, 26-godišnje studije kojom su od 1980. do 2006. godine praćene prehrambene navike 67.500 žena u dobi od 34 do 59 godina. Istraživanje su sproveli istraživači s Harvard School of Public Health koji su pomoću različitih laboratorijskih pretraga utvrdili i niz drugih dobrih učinaka kafe.

2. Kafa ima snažne antioksidativne moći zahvaljujući kojima štiti naše ćelije, belančevine i DNK od oštećenja izazvanog oksidativnim stresom. Na taj način pomaže sprečavanju više degenerativnih bolesti - Parkinsonove, dijabetesa tipa 2, ciroze jetre, raka prostate, depresije kod žena.

U umerenim količinama umiruje krvni sistem i stimulira mišiće. Cirkulacija se kafom podstiče, moždana aktivnost se pojačava. Nedavno je dokazano da kafa deluje antibakterijski, što je više pijemo, imamo manji rizik od razvoja karijesa.

3. Kofein razbuđuje organizam i poboljšava koncentraciju. Prema studiji iz Journal of Experimental Psychology čini se da može pomoći i bržem uočavanju i smanjenju broja gramatičkih grešaka na ispitu.

Stoga nije čudno što za ovim crnim napitkom posežemo kad god želimo da stimulišemo mozak i poboljšamo svoje kognitivne sposobnosti, recimo dok učimo za ispit ili idemo na poslovni dogovor.

4. Kafa povećava ukupnu izdržljivost organizma i podiže raspoloženje. Iz tih razloga šoljicu-dve dnevno mogu uzeti odrasli, ali i starije osobe i deca. Brazilska studija, naime, dokazuje da kafa s mlekom može deci poboljšati koncentraciju i ujedno smanjiti pojavu depresije.

Stručnjaci je jedino ne preporučuju trudnicama jer smatraju da može povećati rizik od preranog porođaja ili niske porođajne težine novorođenčeta.

5. Kofein deluje kao stimulans, diuretik i blagi laksativ. Mnoge ljude oslobađa teškoća izazvanih astmom, a sadrže ga i neki lekovi protiv migrene. Pojačava lučenje hormona gušterače, sprečava stvaranje bubrežnih kamenaca, stimuliše rad srca i lučenje kiseline u želucu. Kofein, među ostalim, pojačava brzinu i intenzitet disanja, omogućava dopremanje veće količine kiseonika u mišiće i smanjuje osećaj umora. Loši učinci kafe na zdravlje

1. Prevelike količine kafe izazivaju euforiju, nervozu, ubrzan rad srca, mogu povisiti krvni pritisak, a mogu uzrokovati i žgaravicu i nesanicu. Kod nekih osoba izaziva depresiju, probavne smetnje, drhtavicu, iritaciju i uznemirenost, a uzrokuje i suženje malih krvnih sudova.

2. Količina kofeina u telu ne bi smela da bude veća od 0,5 grama (oko četiri šoljice dnevno). Lekari kažu da ne bismo smeli da dnevno unesemo više od 400-450 miligrama kofeina. Ako je količina kofeina veća, rizik od aritmije srca, grčeva i problema s disanjem raste. Fatalni nivo kofeina u krvi koji može izazvati smrt, prema tvrdnjama lekara, iznosi 10 grama, što odgovara količini od 75 do 100 šoljiva kafe.

3. Kafa može dovesti do pogoršanja želučanih tegoba kod osoba koje boluju od stvaranja prekomerne želudačne kiseline.

4. Velike količine kafe mogu dovesti do dehidracije jer je kafa vrlo snažan diuretik. Isto tako može pojačati stres i uzrokovati visok krvni pritisak, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

5. Osobe koje naglo prestanu da piju napitke s crnom kafom mogu se pojaviti preosetljivost, nervoza, uznemirenost, mučnina, pospanost i glavobolja. Ona se javlja zbog popuštanja tonusa nervnog sistema koji nije pod uticajem naše volje (vegetativni sastav) i kod osoba sklonih migrenoznim glavoboljama.