Đaci prvaci i nove školske obaveze

Imajte dosta strpljenja i kada oseća strah ili plače. Detetu će možda biti potrebno i nekoliko nedelja da se adaptira. To posebno važi za decu koja se nisu odvajala od porodice ili su imala iskustvo nestabilnosti u životu.

Najvažnije za predškolski period i period polaska u školu je da se izgradi osećaj odgovornosti kod dece, a uporedo sa tim valja ih osamostaljivati. Proces osamostaljivanja i stvaranja osećanja odgovornosti postiže se pre svega u međusobnim kontaktima roditelja i dece u porodici. Kako?

Roditelji moraju pred dete postavljati različite zahteve i obaveze primerene njihovom uzrastu, a to će ujedno biti glavni pomagači u detetovom daljem školovanju. Inteligencija je samo jedan od uslova da dete bude uspešno u školi. Uporedo se moraju razvijati i drugi kvaliteti ličnosti da bi njegove intelektualne mogućnosti mogle da dođu do punog izražaja i to u najpozitivnijem smislu.

Pripremite dete za kolektiv. Odvedite ga da vidi školu, ispričajte mu šta se tamo radi bez zastrašivanja ili preteranog ulepšavanja. Dobro je ako može da sazna iskustva drugog deteta koje već ide u školu.

Postepeno prilagodite ritam spavanja i obroka onom koji ga očekuje. Jako je važno da pred detetom izražavate pozitivno mišljenje i da svoje dileme i strahove ne pokazujete. Zajedno sa detetom možete pripremiti stvari za školu. Dozvolite mu da izabere ranac ili nešto od potrebnog pribora. Napravite zajedno nalepnice za sveske ili kutiju za olovke.

Deca na ovom uzrastu uspostavljaju autonomiju i shvataju kome mogu da veruju i sa kim žele da ostvare blizak kontakt. Dajte im dovoljno vremena da upoznaju novu sredinu, uputite ih na pravila, usmeravajte ka aktivnostima, govorite im o vašim očekivanjima... Pohvalite ih kada se priključe grupi i kada nešto dobro urade. Radeći ovako možete očekivati da će se dete uskoro prilagoditi.

Sve novine sa kojima se dete sreće pri polasku u školu mogu biti teškoća za njega, pa nije redak slučaj da mnoga ne uspevaju lako da se adaptiraju. Teškoće u prilagođavanju se mogu ispoljiti u promeni ponašanja, bilo da se preterano povlače ili postaju upadljivo nemirna, a moguće su i druge reakcije kao što su zaboravnost, plakanje, strahovi, izbegavanje škole, «bekstvo u bolest», poremećaji apetita, sna, poremećaji funkcija probavnih organa. Najčešće su to prolazni simptomi ili reakcije na neuspeh u prilagođavanju ili na strah od neuspeha.

Strah može biti izazvan teškoćama u prihvatanju školskih obaveza ili u nemogućnosti uspostavljanja kontakata sa drugom decom ili učiteljem/učiteljicom. Čak i ako dete ne prolazi kroz probleme odvajanja, imajte na umu da je dolazak u novu sredinu težak prelaz za njega. Pa, ukoliko na početku odbija da se priključi grupi, da radi sa drugarima, da odgovara na vaša uputstva, setite se da je takvo ponašanje, makar u prvim nedeljama, razvojno normalno.

Autorka teksta je Ristić Stankov Sanja, pedagodica OŠ “Jelena Ćetković“ iz Beograda, a tekst u celosti možete pročitati OVDE.

Foto: FreeDigitalPhotos.net