Alergija na grinje

Više od 300 miliona ljudi danas boluje od astme, koja je samo jedna od posledica izloženosti savremenog čoveka raznim spoljnim alergenima pa i grinjama, kojih ima u izobilju u neposrednom ljudskom okruženju.

Atopijska alergija je nasledna, porodična sklonost ka ispoljavanju takvih stanja kao što su: alergijska kijavica, bronhijalna astma, koprivnjača ili ekcem, pojedinačno ili u kombinaciji. Alergija je vid promenjene reakcije organizma, u kontaktu sa određenim materijama, koje se zovu alergeni (poleni trava, drveća, korova, buđ, duvanski dim, perje, kućna prašina, grinje i slično). To dovodi do stimulacije imunog sistema i stvaranja antitela, što ne teče brzo. Stvorena antitela se fiksiraju za površine određenih ćelija u sluzokoži disajnih puteva (mastociti, bazofilni i eozinofilni granulociti) i na taj način ih senzibilišu, odnosno pripreme za aktivaciju u situaciji kada organizam ponovo dođe u kontakt sa alergenom. Vezivanjem antigena i antitela dolazi do aktiviranja i oslobađanja brojnih hemijski veoma aktivnih materija, koje se nalaze u navedenim ćelijama, što za posledicu ima čitav niz zbivanja koja se ispoljavaju kao alergijske manifestacije, nekada opasne i po život. Primeri ovakvih reakcija su: ubodi insekata, reakcija na lekove (penicilin), hranu.

Uljezi u krevetu

Zašto su alergije bolest 21.veka? U poslednjih 20 godina učestalost alergijskih oboljenja je značajno porasla, naročito kod svih generacija rođenih posle 1960. godine. Uzroci porasta alergijskih oboljenja nisu precizno utvrđeni, ali se smatra da je u pitanju povećana izloženost spoljnim alergenima u kombinaciji sa smanjenom stimulacijom imunog sistema, izazvanom faktorima sredine i nasleđa. Više od 300 miliona ljudi boluje od astme, 10 do 12 procenata mlađih od 18 godina su makar jednom imali astmatični napad, a 20 do 25 odsto populacije boluje od alergijske kijavice. Ukoliko jedan roditelj ima alergiju, mogućnost da i dete ima sklonost ka alergijskim manifestacijama je oko 35 procenata, a ako oba roditelja imaju alergiju, mogućnost da i dete ima alergijsku (atopijsku) konstituciju raste i do 80 odsto. Alergije su hronične bolesti i utiču na kvalitet života i radnu sposobnost.

Posle polena, grinje su najčešći uzročnici alergija. Grinje su paraziti iz roda zglavkara, kojih ima u svakoj kući ili stanu. Žive u ljudskom okruženju: krevetima, dušecima, posteljini, zavesama, itisonima, tepisima, plišanim igračkama, tapaciranom nameštaju, odnosno tamo gde ne dopiru direktno sunčevi zraci, pa tako mogu da se sakriju duboko u šupljine između vlakana, gde su bezbedne od usisivača i drugih opasnosti. Odatle izlaze na površinu da uzmu hranu. Hrane se sljuštenim (izumrlim) ćelijama ljudskog tela, peruti i raznim organskim materijama (čestice brašna, testenine i slično). Nemaju želudac, luče enzime i speifične belančevine, kojima oblažu hranu i potom je izlučuju kao izmet, koji ima snažno alergogeno dejstvo. Ljudsko telo u proseku odbaci oko jedan i po gram kože dnevno, što je dovoljno da se nahrani, pod idealnim uslovima, oko milion grinja. Odgovara im temperatura od 20 stepeni i visoka vlaznost vazduha (60 do 80 odsto) kao i vlaga u neposrednom okruženju (znoj).

Evropske grinje (Dermatophagoides pteronnyssinus) i američke (Dermatophagoides farinae) predstavljaju dve različite vrste. Pronalazač mikroskopa Levenhuk je krajem 17. veka prvi put video ove parazite. Najbolje se vide pod mikroskopom, kada su dobro osvetljene i na crnoj podlozi. Duge su oko 0,4 milimetra, a široke 0,25 do 0,3 milimetra. I muške i ženske grinje su sfernog oblika, površine krem boje sa crnim linijama. Prenose se vazdušnim strujama prouzrokovanim uobičajenim kućnim aktivnostima. Dužina života muških grinja je do 30 dana, a oplođena ženska grinja živi i do 70 dana i izleže 60 do 100 jaja. Iz jaja se prvo izleže larva, koja se razvije u odraslog parazita. Za vreme svog života ženska grinja ostavi oko 2000 čestica fekalija i još veži broj inficiranih čestica prašine. Grinje preživljavaju u svim klimatskim uslovima osim na velikim nadmorskim visinama, gde se ne razmnožavaju. Kada je vlažnost vazduha manja od optimalne, grinje funkcionišu sporije, postaju uspavane i mogu da umru. Ne uzimaju vodu ustima, već je apsorbuju iz vazduha.

Nevidljivi neprijatelji

Koje se bolesti javljaju kao posledica alergije na grinje? To su: alergijska kijavica, konjunktivitis i astma, kao i bolesti kože: urtikarija (koprivnjača), atopijski i kontaktni dermatitis.

Urtikarija (koprivnjača) zahvata površinski sloj kože u vidu crvenih, ograničenih ispupčenja sa bledim centrom, koja se mogu slivati međusobno. Oboljevaju osobe svih uzrasta, najčešće u drugoj i trećoj deceniji života. Praćena je svrabom, javlja se na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 do 72 sata, pri čemu jedne promene blede, a javljaju se nove. Dijagnoza se postavlja na osnovu brzog početka i kratkotrajne prirode promena, a potvrđuje se kožnim testovima i nalazima IgE u krvi, specifičnim za grinje. Lečenje obuhvata otkrivanje uzročnog faktora i njegovu eliminaciju. U upotrebi su lekovi iz grupe antihistaminika. Kortikosteroidi se retko primenjuju sistemski.

Alergijsku kijavicu i konjunktivit karakterišu: curenje iz nosa ili zapušen nos, kijanje, svrab, crvenilo i suzenje očiju. Ovi simptomi se javljau pre 40. godine i slabe sa starenjem. Dijagnoza se postavlja na osnovu: kliničke slike, nalaza eozinofilnih granulocita u nosnom sekretu, intrakutanih testova i nalaza specifičnih IgE u krvi. Terapija obuhvata primenu antihistaminika (potreban je oprez zbog sedativnog efekta i smanjenja koncentracije) kao i glikokortikoida intranazalno. Najbolje efekte ima imunoterapija, odnosno specifična hiposenzibilizacija, koja se sprovodi dugo (tri do pet godina).

Astma je hronično zapaljenje sluzokože disajnih puteva, koje se klinički manifestuje napadima otežanog disanja sa sviranjem i pištanjem u grudima, koji prolaze spontano ili pod dejstvom terapije. Sezonske tegobe karakterišu napadi u ranim jutarnjim časovima, pri fizičkom naporu, izlaganju hladnom vazduhu ili promeni vremenskih prilika (kiša, magla). I različite stresne situacije mogu biti uzrok astmatičnog napada. Dijagnoza se postavlja na osnovu: kliničke slike, rendgenskog pregleda pluća, nalaza povišenih vrednosti IgE i eozinofilnih granulocita u krvi, pozitivnih intrakutanih testova na inhalacione alergene, kompletnih testova plućne funkcije sa bronhoprovokacijskim testovima. Lečenje obuhvata: mere prevencije i upotrebu bronhodilatatora i kortikosteroida u inhalacijama, sredstava za lakšu eliminaciju sekreta, mere fizikalne terapije (vežbe disanja i položajne drenaže) kao i klimatsko-banjsko lečenje. U stanjima teških astmatičnih napada primenjuje se terapija intravenozno, sve do lečenja u jedinici intenzivne nege.

Borba bez prestanka

Kako ukloniti grinje? Treba koristiti specijalne presvlake (nepropustljive za grinje) za dušeke, jorgane i jastuke. Ukloniti iz spavaće sobe stvari, koje skupljaju prašinu (tepisi, itisoni, zavese). Upotrebljavati usisivače sa vodenim sistemom i usisivače sa parom pošto oni razlažu enzime grinja i smanjuju mogućnost pojave alergije. Izbegavati meke, plišane igračke. Posteljinu i zavese prati na temperaturi preko 60 stepeni tokom jednog sata. Plišane igračke na 15 dana preko noći držati u zamrzivaču i potom oprati. Češće bacati kese standardnih usisivača, jer grinje iz njih mogu da izađu. Smanjivati vlažnost vazduha u stanu čestim provetravanjem prostorija. Ukoliko postoje klima uređaji, koristiti HEPA filtere, a ako su filteri standardni, dobro ih prati svakih sedam dana. Treba znati da izbeljivači i deterdženti ne ubijaju grinje. Hemijski preparati na bazi bezil-benzoata, taninske kiseline i akaricida mogu delovati efikasno, ali i njihova primena nije bez rizika, jer i sami mogu da pospeše alergijsku reakciju.