Fizička aktivnost kao lek za depresiju i anksioznost; "Nema razloga da ne počnete već danas"

Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije je pokazalo da je potrebno 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno da bismo videli rezultat treninga, a na nama je da to vreme izdelimo kako nam odgovara.

Osobe koje ispunjavaju ovu preporuku imaju 61% manje šanse da boluju od stanja poznatog kao metabolički sindrom (kombinacija prekomernog nakupljanja masnog tkiva na trbuhu, insulinska rezistencija, visok krvni pritisak i povišene masti u krvi).

Psihološki problem koji je delom nastao usled konstanog straha, širenjem panike, smanjene fizičke aktivnosti, socijalnog distanciranja i loše ishrane sve više je prisutan u populaciji, to su anksioznost i depresija.

Iz mog, trenerskog ugla, niz faktora je uticao na to, na prvom mestu usled povećanja kalorijskog unosa, zbog emotivnog prejedanja i drastično umanjenog kretanja, došli smo u situaciju da na dnevnom nivou imamo veliki kalorijski suficit koji dalje neminovno vodi u povećanje mase tela odnosno težine, najviše na račun masnih naslaga.

U takvom raspoloženju i uz konstantan unos prostih šećera i namirnica koje imaju vrlo malu nutritivnu a veliku kalorijsku vrednost, naše samopouzdanje srazmerno povećanju težine pada.

Kako možemo pomoći, to je glavno pitanje na koje odgovor daje niz naučnih studija rađenih poslednje dve godine.

Jedna od novijih studija koja nam dolazi iz Brazila govori o povoljnom uticaju fizičke aktivnosti.

"Među 937 učesnika, većinski ženskog pola, koje su izvodile 30 minuta dnevno umerene do snažne ili 15 minuta dnevno intenzivne fizičke aktivnosti imale su 50% manje šanse za pojavu simptoma depresije i anksioznosti. Sa druge strane oni koji su provodili više od 10 sati dnevno sedentarno (sedeći i bez kretanja) imali su oko 30% veću verovatnoću da imaju simptome depresije."

U Švedskoj je 2016. godine pokrenuta inicijativa "Fizička aktivnost na recept" sa ciljem povezivanja različitih stručnjaka radi promocije fizičke aktivnosti kao leka.

Profesionalan i stručan pristup zdravstvenom problemu lekara i sportskog stručnjaka dovodi do jasno definisanog plana fizičke aktivnosti koji pacijent teba da sprovodi u jasno definisanom periodu, slično leku koji mu je prepisan.

Takva praksa će, siguran sam, stići i do nas, ali dok se to ne desi, zaista ne postoji nijedan razlog zašto već danas ne biste izašli u šetnju, otišli na klizanje ili odradili trening u fitnes klubu.

Milan Zarić

Master profesor sporta i fizičkog vaspitanja

www.licnitrener.com