Prete nam epidemije zaraznih bolesti: Klimatske promene uzimaju danak

Studija "Lancet Countdown" otkrila je da je, u poređenju sa istorijskim prosekom, globalna populacija starija od 65 godina doživela 3,1 milijardu dodatnih izuzetno toplih dana prošle godine.

Stanovništvo 134 zemlje sada je u većem riziku od šumskih požara nego ranije, a milioni poljoprivrednika i građevinskih radnika gube prihode zbog sve većeg broja izuzetno vrućih dana.

Klimatske promene stvaraju idealne uslove za zarazne bolesti poput denga groznice, virusa zika, kolere i malarije u daleko većim delovima sveta, uključujući i Evropu, pre samo nekoliko decenija.

"Klimatske promene su tu i već vidimo štetu po zdravlje ljudi širom sveta", rekao jeEntoni Kostelo, izvršni direktor "Lancet Countdown" -a.

"Kako se kriza sa kovidom 19 nastavlja, svaka zemlja se takođe suočava sa nekim aspektom klimatske krize."

Poremećaj ciklusa vode usled globalnog zagrevanja skraćuje vreme u kojem biljke dostižu zrelost, što rezultira niskim prinosima i povećanjem pritiska na proizvodnju hrane.

Prema Lancetu, potencijal prinosa kukuruza, globalne osnovne namirnice, već je pao za 6 procenata u odnosu na nivoe 1981-2010. Pšenica je imala potencijalni pad prinosa od 3 odsto, a pirinač za 1,8 odsto.

I morski plodovi od kojih zavisi 3.3. milijarde ljudi su pod "sve većom pretnjom", a prosečna temperatura mora raste u skoro 70 odsto teritorijalnih voda u poređenju sa onom pre 15 godina.

Izveštaj takođe upozorava da je skoro tri četvrtine ispitanih zemalja reklo da veruje da sebi ne mogu priuštiti integrisanu nacionalnu zdravstvenu i klimatsku strategiju.

"Ove godine videli smo ljude koji pate od velikih vrućina, smrtonosnih poplava i požara", rekla je vođa studije Marija Romanelo.

"Ovo su sumorna upozorenja da, svakim danom kada odlažemo sa odgovorom na klimatske promene, situacija postaje sve kritičnija. Vreme je da shvatimo da niko nije siguran od efekata klimatskih promena."

Lancet je pozvao svetske lidere da preusmere neke od milijardi koje troše na oporavak od kovida 19, na smanjenje nejednakosti i zaštitu zdravlja na predstojećem samitu COP26.

Ovogodišnji pokazatelji daju sumornu perspektivu: globalne nejednakosti rastu, a zdravstveni ishodi se pogoršavaju.

AFP je u junu primio nacrt procene uticaja na klimatske promene od Međuvladinog panela za klimatske promene.

Upozoreno je da će povišene temperature izložiti još desetine miliona ljudi bolestima i sušama već 2050.