Dugi kovid bi mogao da bude autoimuna bolest, a jedan lek bi mogao da pomogne

Ali naučnici su se već okupili oko teorije da bi virus mogao izazvati autoimunu reakciju koja izaziva tako dugo trajanje simptoma, poput umora, otežanog disanja, gubitka mirisa, bolova u mišićima i magle u mozgu.

"Ne možemo sa sigurnošću reći da je to autoimuna bolest, ali izgleda da neodoljivo podseća na nju", napisao je naučnik Džon Artur u studiji objavljenoj ovog meseca.

Proteini - karakteristika mnogih autoimunih bolesti. Ovaj proces može dovesti do upale koja može izazvati dugu kovid.

"Svi se nekako slažu da je to upravo tako, ali u ovom trenutku nismo zaista stigli do cilja, kada govorimo o razumevanju situacije", dodao je on.

Ako je ova teorija tačna, mogli bismo da kažemo i nešto o lečenju bolesti kovid 19. Na primer, neki antihipertenzivni lekovi mogu da se koriste za upale. Jedna trećina pacijenata ima dugoročne posledice koje traju do 12 nedelja ili više. Naučnici su se, naravno, pitali šta se dešava kad prođe godina.

"Viđam mlađe pacijente koji imaju hronične simptome, a neki od njih nisu imali problema sa plućima pre bolesti. Od savršeno zdrave osobe, brzo dođu do one koja ne može da diše", rekla je dr Diksi Haris, pulmolog

Odgovorna su antitela?

Foto:EPA/ GEORGI LICOVSKI

Kada se osoba zarazi, stvaraju se antitela za neutralisanje virusa. Ali kod nekih ljudi imunološki sistem greškom identifikuje ova antitela kao pretnju, stvarajući nova antitela koja će ih uništiti.

Čini se da je to slučaj kod mnogih pacijenata koji dugo imaju kovid.

Tim naučnika analizirao je krv kod pacijenata, a oko 81 odsto donirane plazme i oko 93 odsto krvi pacijenata koji su bili hospitalizovani pronašli su posebno autoantitelo koje je inhibiralo ACE2 enzime.

Ovi enzimi služe kao poziv koronavirusu da napadne ćelije - ali su takođe od vitalnog značaja za smirivanje imunološkog sistema. Kada nema dovoljno ovog enzima, imunološki sistem izaziva previše upalnih procesa.

Potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdilo da su ACE2 antitela ta koja uzrokuju dugotrajni kovid, a naučnici nisu sigurni da li ozbiljnije infekcije izazivaju stvaranje više antitela od blažih.

Ali Artur veruje da je dugi kovid češći kod ljudi koji su imali blage simptome.

Naučnici ovaj lek smatraju spasonosnim

Studija nudi i neke dokaze da bi lekovi koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska mogli pomoći u lečenju dugoročnih simptoma.

ACE2 takođe pomaže u regulisanju krvnog pritiska pretvarajući hemikalije za povećanje pritiska u one koje stimulišu protok krvi. Lek bi mogao da spreči ovaj proces, i tako omogući prvoj hemikaliji da proizvede štetne nivoe zapaljenskih procesa.

Ali lekovi za visok krvni pritisak mogu sprečiti ovaj imunološki odgovor. Slično, studija sugeriše da bi vakcina mogla uravnotežiti nivo antitela u koronavirusu i autoantitela u dugoročnom kovidu.

Jedna studija je tako otkrila da su se simptomi kod 57 osoba koje su imale dugotrajni kovid poboljšali nakon druge vakcine.

"Sledeća stvar koja nas zanima je da vidimo da li vakcine i kako utiču na gorepomenuta antitela!", dodao je Artur.