Veliko istraživanje hrvatskih psihijatara: Sledi nam pandemija depresije

U saopštenju za medije Hrvatskog psihijatrijskog društva navodi se kako rezultati istraživanja ukazuju da nam sledi pandemija depresije.

Psihijatri očekuju još više obolelih od depresije i porast broja samoubistava

Ss smirivanjem pandemije, psihijatrijska struka, nažalost, očekuje još veći broj obolelih od ovog psihičkog poremećaja, ali i porast stope samoubistava, koje, prema sadašnjim podacima, godišnje počini između 600 i 700 ljudi.

Depresija je izlečiva, ali...

Kako je istaknuto na panelu, u Hrvatskoj svake godine između 600 i 700 ljudi počini samoubistvo, što je velik i alarmantan broj. Takođe, stručnjaci naglašavaju da je depresija izlečiva bolest, ali je ključno da je na vreme prepoznate i što prie počnete sa lečenjem.

Depresija, osim lošeg raspoloženja i umora, podrazumeva i radnu i socijalnu disfunkcionalnost, pa je reč o bolesti koja neće proći sama od sebe,,zbog čega zahteva profesionalni pristup i lečenje.

Anksioznost je prvi znak da nešto nije u redu i ona prethodi depresiji – istakla je profesorka dr Alma Mihaljević Peleš.

"U praksi je, nažalost, nemoguće da se predvidi koje slike depresije će završiti samoubistvom", što je istakla i docentkinja dr Petrana Brečić. 10–15 depresivnih ljudi počini samoubistvo

"Kada bismo to mogli da predvidimo, stopa samoubistava bi bila znatno niža. U proseku deset do petnaest odsto ljudi sa depresijom odlučuje da svoj život okonča samoubistvom, dok se smatra da čak osamdeset odsto obolelih od depresije ima suicidne misli", rekla je docentkinja dr Brečić.

Dodaje da niko nije imun na depresiju i da je pogrešno verovati kako neko ko ima naizgled "srećan život" i ne može biti depresivan, s obzirom na to da je reč o bolesti koja pogađa sve slojeve društva i ljude svih životnih dobi.

"Ako se ljudi jave na vreme i ako lečenje traje dovoljno dugo, efikasnost je velika"

"Ključno je znati da su anksioznost i depresija bolesti koje se mogu lečiti. Ako se ljudi obrate na vreme, i ako lečenje traje dovoljno dugo, efikasnost je velika. Jednako tako, depresije se povezuju i sa drugim hroničnim bolestima, poput koronarnih bolesti, dijabetesa, karcinoma, epilepsije... Kod ljudi sa tim bolestima anksiozni i depresivni poremećaji se javljaju znatno više nego u ostatku populacije", rekao je profeosr dr Filipčić. Problem stigmatizacije

O najnovijem istraživanju Hrvatskog psihijatrijskog društva govorila je vanredna profesorka dr Martina Rojnić Kuzman istakavši da su rezultati istraživanja pokazali pad socijalne podrške ljudima sa psihičkim problemima, kao i pad podrške u porodici pa i otpornosti organizma. Veliki problem je i stigmatizacija

"Ljudi sa psihičkim bolestima žive u proseku dvadeset godina kraće od ostatka populacije, a to je velikim delom posledica stigmatizacije", zaključila je profesorka dr Rojnić Kuzman.