Nizak rast dece najmanje je estetski problem, može da ukazuje na ozbiljna stanja

U saopštenju se ističe da je rano otkrivanje poremećaja od izuzetnog značaja, jer u velikoj meri poboljšava prognozu u pogledu mogućnosti dostizanja detetove normalne telesne visine.

Hormon rasta, osim što utiče na linearni rast kostiju, ima i niz značajnih uloga u metabolizmu, a njegov nedostatak može pruzrokovati srčane, imunološke, probleme sa kostima, plućima, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da, ukoliko dete ne raste četiri do pet centimetara godišnje ili ako mu se usporava rast, savetuje se odlazak kod endokrinologa.

"Iz tog razloga je od najvećeg značaja dijagnozu postaviti u što ranijem periodu razvoja deteta kako bi se primenom odgovarajuće terapije postigao željeni cilj", objašnjava se u saopštenju.

Naglašavaju da u svemu tome najvažniju ulogu ima primarna zdravstvena zaštita, zato su redovni sistematski pregledi dece od najvećeg značaja, kao i pravovremeno informisanje o problemima koji mogu da nastanu zbog poremećaja rasta.

Nizak rast znači da je telesna visina deteta ispod donje granice normale za uzrast i pol, a najčešće je porodična odlika ili posledica konstitucionalno usporenog rasta.

"Niska telesna visina roditelja najčešće objašnjava nizak rast deteta, ali to ne sme biti razlog da se dete ne uputi endokrinologu čim se uoči poremećaj", poručuje pedijatar-endokrinolog u Tiršovoj doc.dr Maja Ješić.

"Najčešći endokrinološki uzroci niskog rasta su nedostatak hormona rasta i nedostatak hormona štitaste žlezde, a od ostalih patoloških uzroka nizak rast može biti prouzrokovan intrauterusnim zastojem u rastu, celijakijom, različitim genetskim sindromima, hroničnim bolestima", objašnjava dr Ješić.

Ilustracija Foto: Depositphotos/photographee.eu

Dodaje da nedostatak hormona rasta može biti nepoznatog i poznatog porekla, urođeni i stečeni.

"Kada se radi o urođenom nedostatku hormona rasta, najčešće se uočava posle druge godine života, a uzroci mogu biti genetski uslovljeni ili razvojni poremećaji glave, koji se javljaju sporadično. U stečene uzroke spadaju ozbiljne povrede glave, tumori glave, infekcije centralnog nervnog sistema, zračenje glave", kaže dr Ješić.

U saopštenju se navodi da se deca sa tim problemom leče injekcijama hormonom rasta, koje u Srbiji pokriva zdravstveno osiguranje, odnosno RFZO. Dr Ješić objašnjava da je osnovni preduslov uspešne terapije što ranije postavljanje dijagnoze i postizanje maksimalne visine pre početka puberteta.

"Hormon rasta ima višestruka korisna delovanja koja obuhvataju održavanje normalnog telesnog sastava i metabolizma tokom celog života. Stoga se kod osoba sa dokazanim nedostatkom hormona rasta preporučuje supstitucija tog hormona i posle prestanka rasta u visinu, ali u dozama koje su manje od susptitucionih doza u detinjstvu i adolescenciji", dodaje dr Ješić.

Ipak, do zastoja u rastu nekada dolazi još dok je beba u maminom stomaku, piše u saopštenju, a dele se na fetalne, maternalne, placentne i veoma važne spoljne faktore, na koje se može delovati preventivno, ističe neonatolog iz Tiršove prof. dr Miloš Ješić. "Novorođenčad sa intrauterinim zastojem u rastu imaju veći rizik od smrtnosti, a mogu imati brojna oboljenja. Takođe, taj zastoj rasta može ostaviti trajne posledice po bebu, pa su tako neurorazvojni poremećaji, poput poremećaja pažnje, učenja, pamćenja, hiperaktivnosti pet do 10 puta češći", kaže dr Ješić.

Doktor kaže da ta stanja mogu delimično da se leče, ali da pravi terapijski pristup u lečenju intrauterinog zastoja rasta još nije razvijen.

"Mi terapiju nemamo. Možemo da lečimo samo posledice i to sa ograničenom uspešnošću."

Prevencija ima glavnu ulogu, a to je pravilno praćenje rasta i razvoja fetusa dok je u materici, kao i na režim života majke", zaključuje on.