Posle srčanog zastoja ipak ne treba spuštati telesnu temperaturu?

Studija objavljena u "New England Journal of Medicine" sugeriše da može biti opravdan manje intenzivan pristup kontroli temperature kod ovih pacijenata. Dr Manoj Sakena, postdoktorski istraživač na Institutu "Džordž" za globalno zdravlje i lekar intenzivne nege, pomogao je u vođenju studije za australijske bolnice koje su učestvovale.

"Od 2005. smernice za lečenje pacijenata sa nesvesnim srčanim zastojem preporučuju hlađenje telesne temperature na 33 stepena Celzijusova", ​​rekao je on.

"Ovi novi rezultati sada snažno ukazuju da umesto toga treba preporučiti održavanje normalne temperature, tako da sada možemo da usmerimo svoje resurse na druge stvari i damo prioritet ostalim aspektima lečenja srčanog zastoja", dodao je on.

Kada se srce zaustavi nakon zastoja srca, prekida se dovod kiseonika i drugih hranljivih sastojaka u mozak i ako ovo traje više od nekoliko minuta, to može dovesti do oštećenja mozga. Hlađenje se smatra potencijalnim tretmanom povređenih moždanih ćelija više od 50 godina - usporava metabolizam, smanjujući otok i može promeniti način na koji moždane ćelije reaguju na povredu, stavljajući ih u režim popravljanja.

Naučnici uz pomoć gena jačaju imunitet - ključ u lečenju tumora i zaraznih bolesti Ali nakon mnogih vrsta povreda mozga, u prvih nekoliko sati obično postoji pad telesne temperature, praćen umerenom do visokom temperaturom za nekoliko dana nakon toga.

Istraživači su pratili stopu preživljavanja pacijenata šest meseci nakon što su dobili brigu o srčanom zastoju. Takođe su istražili kako je funkcionalnost svakodnevnog života uticala na preživele pacijente.

"Videli smo da je nešto više od polovine pacijenata lečenih hipotermijom ili umrlo ili je imalo ozbiljno funkcionalno oštećenje šest meseci kasnije, što je bilo slično kao u grupi koja je držana na normalnoj temperaturi", rekao je dr Sakena.

"To bi značilo da jednostavniji pristup lečenju sada može da postaje standardna praksa - lekari mogu jednostavno da nadgledaju temperaturu pacijenta i koriste hlađenje samo ako ona pređe 37,7 ° C. Ovaj manje intenzivan pristup zahteva manje vremena i opreme, oslobađajući osoblje da se usredsredi na druge važne aktivnosti ", dodao je on.