Problemi hroničnih bolesnika rastu sa sve dužim listama čekanja

Lista pacijenata, koji su i pre korone dugo čekali na preglede ili prijem u bolnicu na lečenje ili intervenciju, sada su još duže. Tokom pandemije koronavirusa najviše su trpeli i trpe hronični bolesnici jer veoma teško uspevaju da urade redovne preglede i lečenja pa svako na svoj način pokušava da reši problem van standardnih procedura.

Ne uspevaju u tome svi, već samo oni najuporniji, ali se postavlja pitanje koliko je snage potrebno bolesnoj osobi da pronađe put do lekara u situaciji kada se na mejlove i telefone najčešće niko ne javlja, a vrata na koja se kuca ostaju uglavnom zatvorena.

Sve to stvara stres, strah i otvara mnoštvo pitanja na koje pacijenti ne mogu da dobiju odgovore.

Najviše čekaju pacijenti s bolestima srca

Đurica Stankov, predsednica Saveza udruženja pacijenata Srbije, naglašava da su najduže liste čekanja pacijenata sa kardiološkim oboljenjima, koji čekaju na ugradnju bajpasa, stenta ili neke druge intervencije koje će pospešiti rad njihovog miokarda.

"Određene klinike pri Kliničkom centru vrše, da tako kažem, unutrašnju analizu pacijenata i shodno njihovom stanju odlučuju da li će ti pacijenti biti na nekoj terapiji koja će im omogućiti da izdrže taj period čekanja", ističe Stankovljeva.

Trenutno nema informacija o tome koliko je bolnica i domova zdravlja u kovid-sistemu. Duge liste čekanja na preglede i operacije u državnim zdravstvenim ustanovama svakodnevica su mnogih ljudi.

Foto: Depositphotos/IgorTishenko

Onlajn procedura i period čekanja

Nije bolje ni u domovima zdravlja, u kojima je problem pronaći slobodan termin za zakazivanje pregleda, dijagnostičke procedure ili intervencije.

Vrlo često je pristup podacima ograničen na određeni period u mesecu kada nema slobodnih termina, pa lekari moraju i time da se bave. Za određene nalaze neophodno je doći bar dva-tri puta u dom zdravlja.

"Moraju da je jave onlajn, da zakažu onlajn, pa kad dođu opet moraju u dom zdravlja da zakažu kod određenog lekara kod koga treba da imaju pregled. Prosto zakažu onlajn opšteg lekara, kod opšteg lekara kada dođu opet moraju da zakažu za određeni datum, dakle opet period čekanja", objašnjava Đurica Stankov komplikovanost zakazivanja pregleda.

Očigledno je da u svemu tome najviše gube pacijenti, zato mnogi građani odustaju od odlaska u domove zdravlja i termine u bolnicama pokušavaju da zakažu sami. Najteže je nepokretnim, starijim pacijentima i hroničnim bolesnicima do kojih bi terapije trebalo da stižu redovno. Kome pacijenti da se obrate

Ivana Dragojević, iz udruženja "Hronos", kaže da pacijenti već godinu dana ne mogu da dođu do svojih infektologa, jer su oni, kako je navela, potpuno u "korona-priči" i nemaju vremena za pacijente.

"S druge strane, dijagnostika za hepatitis C je skupa i kad na to dodamo šta pacijent mora sam da kupi, da plati terapiju situacije je potpuno beznadežna. Oko 30.000 treba samo za dijagnostiku da se odvoji, a onda pričamo o nekih 1.000 evra za terapiju", kaže Dragojevićeva.

Kako kažu u udruženjima, pacijenti uglavnom nemaju kome da se obrate. Jedini način da ostvare svoju zdravstvenu zaštitu jeste da stupe u kontakt s nekim udruženjima i na taj način ostvare svoja prava.

Liste čekanja koje su bile duge i pre koronavirusa, sada su se kažu, udesetostručile. Na sajtu Republičkog fonda za zaštitu zdravlja postoji evidencija liste čekanja, ali se ona odnosi samo na posebne hirurške zahvate a na njih se, kažu, čeka od šest meseci do godinu i po.