Dr Marija Gnjatović, INEP: "Negativan rezultat na brzom antigenskom testu ne znači ništa"

"Bzi antigenski testovi nisu potpuno pouzdani, to iznosi između 60 i 70 odsto. Naše kolege koje na terenu primenjuju taj test kažu da ako se dobije pozitivan rezultat pacijent definitivno ima kovid 19, ali ako se dobije negativan rezultat to i dalje ne znači ništa jer oseljivost je mala i može da se desi ono najgore u dijagnostici", upozorava dr Gnjatović.

Za eliza test objašnjava da je dobar za detekciju antitela i da su jako pouzdani, ali da je jako bitno da se ne porani jer organizmu je potrebno vreme da stvori antitela.

"Nakon 7 do 10 dana od pojave simptoma smo apsolutno sigurni da smo stvorili antitela. Svrha postojanja anitela u organizmu jeste da nas od patogena brane. Reinfekcije su moguće, ali u jako malom broju. Postavlja se pitanje da li je ta prva utvrđena infekcija dobro definisana, da li je to bio asimptomatski slučaj infekcije, pa je samo na osnovu antitela neko procenio da je bio bolestan. Osim toga, u početku su se koristili dosta nepouzdani testovi koji su reagovali sa nekim drugim vrstama virusa", konstatuje dr Gnjatović.

Prema njenim rečima, mnogo su češći slučajevi u praksi "dugog kovida", odnosno prolongirane infekcije nego reinfekcije i zbog toga što je bitno znati kad koji test treba raditi.

"PCR koji se dobija uzimanjem brisa može da pokaže da ste negativni, ali to ne znači da ste se vi u potpunosti oslobodili virusa. Postoje depoi virusa i to nam najbolje pokazuju prisustvo IgM klase antitela, koje kod ovog virusa nekada traje mesecima. To što ga nema u gornjim disajnim putevima znači da ne možete da ga prenesete, niste više opasni za okruženje, ali depoi virusa ostaju, on se negde zadržao u vašem organizmu i može da pravi problem mesecima. I zato se često meša pojam reinfekcije sa nezalečenom prvom infekcijom."