Visok danak koronavirusa – Porastao broj samoubistava u Japanu

Koronavirus uzima danak ne samo kroz fizičke poremećaje koje prouzrokuje već i kroz mentalnu bol i samoubistvo.

Japanski mediji prenose podatke domaće policije po kojima broj suicida u zemlji raste od jula – u periodu od avgusta do oktobra on je svakog meseca prešao broj od 2.000.

Naime, prošlog meseca u Zemlji izlazećeg sunca sebi su život oduzele 2.153 osobe, što je najveći mesečni iznos od maja 2015. i broj koji je, nažalost, za čak 40 procenata veći nego u oktobaru 2019.

I dok muškarci i dalje dižu ruku na sebe u skoro dva puta više slučajeva nego žene, brine podatak da je u poređenju sa septembrom, broj samoubistava koje su počinile žene veći za čak 82,5 odsto, što verovatno ima veze s činjenicom da mnogo njih radi honorarno i na određeno vreme, te u kriznim uslovima lako gubi posao.

Rast broja samoubistava, dakle, pripisuje se efektima pandemije, pre svega onim ekonomskim, koji se ogledaju u bankrotima i otpuštanjima, ali i činjenici da su uzrdržavanje od izlazaka i rad od kuće doveli do toga da porodice provode zajedno puno više vremena zajedno, što može biti problematično u onim domaćinstvima u kojima ne vladaju dobri odnosi.

Stručnjaci za mentalno zdravlje tvrde da je to što je broj samoubistava počeo da raste od jula, a ne od samog početka epidemije i za vreme vanrednog stanja u aprilu i maju (kada je čak bio i osetno pao) zapravo normalno i očekivano.

Najpre zato što se, uopšteno govoreći, samoubistva tokom trajanja akutnih kriza kao što je, na primer, rat smanjuju jer su ljudi tada zaokupljeni borbom za preživljavanje i koncentrišu snage na konkretne probleme pred sobom.

Mentalni zamor nastupa kada prođe prvi talas krize i postane jasno da će oporavak od njenih posledica dugo trajati – razočaranje i beznađe koje se tada jave, uz već pretrpljenu nesreću, onda dovode do većeg pogoršanja duševnog stanja stanovništva.

Još jedan je razlog i to što su prvih nekoliko meseci epidemije preduzeća, trošeći svoje rezerve kapitala i oslanjajući se na pomoć države, uglavnom uspevala da zadrže svoje zaposlene.

Poslednjih meseci, međutim, ugovorci i radnici na određeno vreme u većem broju gube posao, vlasnici ugostiteljskih i drugih objekata sve više padaju u dugove, a i puno velikih i snažnih preduzeća pokrenulo je programe za prevremeno penzionisanje i otpuštanje radnika, te od banaka traži ogromne zajmove.

Foto: Depositphotos-leszekglasner

Korona prouzrokovala preokret u trendu samoubistava

Japan je zemlja koja je od kraja devedesetih čitavih 11 godina beležila crni rekord od preko 30.000 samoubistava godišnje, pri čemu je najteža bila 2003. kada se na put bez povratka odlučilo čak 34.427 građana. U to vreme Zemlja izlazećeg sunca je imala visoku stopu samoubistva od blizu 25 osoba na 100.000 stanovnika.

Međutim, 2007. godine otpočeo je sveobuhvatni projekat vlade za istraživanje uzroka i prevenciju samoubistava, kao i mobilizacija nevladinih organizacija, što je dalo odlične rezultate, pa je broj samoubistava u Japanu padao od 2009. do prošle godine, kada je na sebe ruku diglo nešto više od 20.000 ljudi.

Mere kojima je broj samoubistava za deceniju smanjen za više od trećinu pored ulaganja u centre za mentalno zdravlje, obuhvatale su i obuku zaposlenih u kadrovskim odeljenjima firmi da prepoznaju one koji pate i pomognu im, napore za smanjivanje maltretiranja u školama, brojne seminare posvećene depresiji i angažovanje medija na tome da se stanovništvu stave do znanja da nije sramota tražiti pomoć od lekara i prijatelja.

Formirane su i građanske organizacije čiji volonteri po veb-sajtovima i društvenim mrežama traže ljude koji izražavaju sucidne misli i pokušavaju da ih razvedre, odgovore od namere da sebi oduzmu život i usmere da potraže stručnu pomoć.

Smanjenju broja samoubistava doprinele su i reforme u radu u poslednjih pet godina, poput zabrane dužeg prekovremenog rada, koje su prvenstveno donete da bi se zaposlenima dalo više vremena da oforme porodice, podignu natalitet i vode brigu o deci. Time je olakšan veliki fizički i psihički teret koje su savesni i vredni japanski radnici trpeli i koje je mnoge od njih terao u depresiju, a neke i u smrt.

Nažalost, epidemija koronavirusa preokrenula je taj trend pada broja samoubistava u Japanu i društvo sada sa zebnjom očekuje zimu kada se očekuju širenje zaraze, novi poremećaji u obrascu življenja i dalje ekonomske muke koje bi mogli da prodube problem samoubistava.

Ove godine, zaključno sa oktobrom, u Japanu je samoubistvo izvršilo 17.219 ljudi, pa će, sudeći po trendu u poslednja tri meseca, i ukupni broj žrtava na godišnjem nivou biti veći nego u 2019.

Samoubistva usled pandemije veći problem od same zaraze?

S tim u vezi pojedini građani u svojim komentarima na društvenim mrežama izražavaju nezadovoljstvo zbog mera za sprečavanje širenja virusa.

Njihov argument je to da je u Japanu, u proteklih sedam meseci od koronavirusa, zvanično, preminulo nešto više od 1.850 ljudi, što praktično znači da će ove kalendarske godine biti više žrtava samoubistava prouzrokovanih negativnim ekonomskim efektima epidemije nego onih koji su nastradali od same bolesti.

Jasno je, međutim, da bi bilo više žrtava korone da nisu preduzete mere suzbijanja poput zatvaranja ili skraćivanje radnog vremena ugostiteljskih objekata, otkazivanja sportskih i komercijalnih događaja i zatvaranja zemlje za strane turiste.

Objektivnija procena o tome šta je moglo biti preduzeto i da li su sprovedene mere bile opravdane moći će da bude donesena tek nakon završetka epidemije, kada će se znati i konačni broj žrtava od bolesti i samoubistava.