Kako je korona promenila način ishrane

Pandemija korone donela je i ovo: od 21. marta, dakle neposredno pre uvođenja ograničenja kontakta u Nemačkoj, u Guglu je mnogo češće nego ranije pretraživan pojam – prostirka za jogu. Trgovci biciklima kažu da imaju posebno veliki broj kupaca, otkako im je dozvoljeno da ponovo otvore svoje prodavnice.

A ko god krene u park ili na obalu reke u centru nekog nemačkog grada, zadiviće se mnoštvom ljudi koji tamo šetaju ili nešto vežbaju. Izgleda da su mnogi Nemci vreme iskoristili da se više kreću.

Više se kuva

Takav zdraviji način života neki Nemci su, bar privremeno, sproveli i u načinu ishrane. U reprezentativnom istraživanju kompanije za istraživanje tržišta „Kantar“, urađenom za fondaciju „Hajnc Loman“, svaki četvrti Nemac izjavio je da kuva češće nego ranije.

Većina pritom ostaje verna svom prethodnom repertoaru recepata, a 18 odsto ih je reklo da od početka ere korone kuva drugačije. U ovom slučaju drugačije često znači zdravije: sveže povrće i salatu pominje 70 odsto ispitanika, a vegetarijanska jela navodi čak njih 48 procenata. Samo 38 odsto ih je odgovorilo „više smo pekli (hleb, peciva i kolače)“, što nije iznenađenje s obzirom na to da u supermarketima neko vreme nije bilo brašna i kvasca.

Dugoročno manje mesa na trpezi

Istraživanje je obavljeno krajem aprila – pre nego što se mesna industrija našla u fokusu javnosti zbog toga što se ispostavilo da su klanice, odnosno kolektivni smeštaji za radnike iz inostranstva, žarišta zaraze.

Čini se da sva ta politička rasprava o nepodnošljivim radnim uslovima Nemcima nije uništila apetit za mesom: Udruženje proizvođača mesa (VEZG) ponovo je blago povisilo svoju preporuku cene mesa. Činjenica da su neke klanice sada zatvorene gotovo da nije uticala na cenu, kaže jedna analitičarka, ali tražnja raste otkako se restorani ponovo otvaraju. Pored toga, izvoz, a posebno u Kinu, ostaje stabilan.

Međutim, dogoročno gledano, dakle nezavisno do korone, u Nemačkoj opada potrošnja mesa – posebno svinjentine. Savezno udruženje nemačke mesne industrije (BVDF) nedavno je zabeležilo pad tražnje, čime je 2019. prva godina od krize takozvanog kravljeg ludila) u kojoj je prosečni Nemac jeo manje od 60 kilograma mesa i mesnih proizvoda.

To se poklapa sa anketom „Forse“ koja je oko Nove godine sprovedena u ime nemačkog Saveznog ministarstva poljoprivrede: 26 odsto Nemaca tada je izjavilo da jede meso svaki dan – pet godina ranije, bilo ih je 34 procenta. „Posebno raste broj muškaraca koji se odriču svoje svakodnevne porcije mesa“, navodi Ministarstvo.

Udeo vegetarijanaca (5%) i veganaca (1%) u populaciji ostaje nepromenjen. Istraživanje je deo ovogodišnjeg izveštaja o ishrani, koji u petak (28.5.) predstavlja nemačka ministarka poljoprivrede Julija Klekner.

U porastu je konzumiranje zamena za meso od biljnih sastojaka, insekata ili veštačkog mesa uzgojenog u laboratoriji. Ipak, samo 49 procenata ispitanih izjavilo je da je već testiralo takve proizvode. Procenat onih koji su probali ili konzumiraju takve proizvode je veći kod mlađih ljudi.

Neki su se i ugojili

Uprkos svim kvalitativnim promenama u načinu ishrane, povećanoj tražnji prostirki za jogu i bicikala, čini se da pandemija korone ostavila i kvantitativne, vidljive posledice: u istraživanju „Kantara“ pomenutom na početku, 14 odsto Nemaca je reklo da su se tokom korone ugojili, dok je samo 10 procenata reklo da su smršali.