Kako funkcionišu i koliko su značajni testovi na antitela?

Uprkos tome što u Rusiji već nedeljama vladaju stroge mere zbog korone, broj novih slučajeva ponovo raste. Samo prošle subote vlasti su prijavile više od 9.400 novih infekcija. Sada bi masovnim testiranjem na antitela u toj zemlji trebalo da se stvori bolji pregled toka pandemije. Italija se takođe oslanja na opsežne testove kako bi utvrdila stvarni broj zaraženih.

Takozvanim serološkim testovima (ELISA) može se otkriti ko je već imao infekciju patogenom SARS-CoV-2: mala količina krvi testira se u laboratoriji i pokazuje da li postoje specifična antitela, imunoglobulini IgM i IgG, koje je imuni sistem stvorio protiv virusa. Ako ih ima, uzorak menja boju.

Otkriti ko je već imun

Masovno testiranje na antitela trebalo bi da pokaže ko je već razvio imunitet na kovid 19. Tako bi mogli da se identifikuju zaraženi koji su pokazali malo ili nimalo simptoma bolesti i koji ne znaju da su već imuni.

Na primer, oni koji su već imuni mogu biti pogodni kao davaoci krvnog seruma za pacijente koji se leče od kovida 19 i tako podrže njihov imunitet.

Osim toga, ljudi sa dokazanim imunitetom na SARS-CoV-2 imaju veću verovatnoću da budu negovatelji za obolele od kovida 19, jer se smatra da je kod njih manji rizik od ponovnog obolevanja.

Foto: depositphotos/prostooleh

Izvesne nesigurnosti

Mnogi testovi na antitela imaju specifičnost odnosno preciznost od oko 99 procenata. To možda zvuči puno, ali u ovom je slučaju problematično. Jer 99-postotna specifičnost znači da jedan procenat pozitivno testiranih ljudi možda nije zaražen virusom SARS-CoV-2, već nekim drugim korona-virusom. Nemački virusolog Kristijan Drosten je recimo, objašnjavajući taj problem za javni servis NDR, koristio izraz „unakrsna reakcija“.

Ta nepreciznost testa ima veći uticaj u onim zemljama u kojima je broj slučajeva kovida 19 veoma mali u odnosu na broj stanovnika, nego u zemljama u kojima je veliki procenat stanovništva već preboleo bolest.

Matematički modeli

Pretpostavimo da se takav test koristi u zemlji u kojoj je 50 odsto stanovništva već zaraženo: od 50 ljudi čiji je test bio pozitivan, samo bi jedan bio pogrešno dijagnostifikovan. Međutim, ako je samo jedna od hiljadu osoba zaista zaražena, od deset pozitivno testiranih devet bi bilo pogrešno dijagnostifikovano. U međuvremenu, međutim, neki proizvođači reklamiraju testove na antitela sa specifičnošću od gotovo 100 odsto.

Prema američkom Univerzitetu Džon Hopkins, Rusija je 26. maja 2020. imala nešto više od 350.000 dokazano inficiranih. Sa populacijom od oko 150 miliona ljudi, loša preciznost testova ima i te kako veliki značaj.

Ipak, može biti razumno testirati što je moguće više ljudi kako bi saznalo koliko je stvarno ljudi zaraženo – jer i to može pomoći da se proces infekcije u zemlji bolje proceni.