Nemački koncern: ''Lekovi se razvijaju za već zaražene pacijente''

Većinski akcionar firme CureVac je deoničarsko društvo Hop BioTech Holding, milijardera i osnivača firme za proizvodnju softvera SAP, Ditmara Hopa. On je u intervjuu u nedeljnom izdanju „Frankfurter algemajne cajtunga“ izjavio da bi, ako se ovako nastavi, vakcina mogla da bude dostupna na jesen.

Dojče vele je razgovarao sa Fridrihom fon Bolenom, biohemičarem i članom nadzornog odbora CureVac.

DW: Gospodine Bolen, širom sveta se utrkuju u razvoju vakcine protiv koronavirusa. Vi ste sa vašom firmom prilično ispred svih. Kako napredujete?

Fridrih fon Bolen: Prvo bi trebalo da se razume šta se sve trenutno događa. Jedina mogućnost da se ljudi zaštite jeste vakcina. Lekovi se razvijaju za već zaražene pacijente, i na tome se u ovom trenutku mnogo radi. U međuvremenu se naučilo da jedna veoma agresivna forma covid 19 dovodi do teške upale pluća. Razvojem novih lekova pokušava se da se izbori sa tom teškom upalom i tako pomogne teško obolelim pacijentima.

Naravno da bi vakcina bila daleko najbolja varijanta. Postoji nekoliko različitih pristupa. Mi radimo sa tzv. mRNK (messenger RNA, odnosno informaciona RNK, prim. red), koju koristimo kao izvor informacija za vakcinu. Uskoro ćemo moći da počnemo klinička testiranja. Mislim da je to veoma dobra hemijska supstanca, s kojom ćemo dobiti dobru vakcinu.

Kažete uskoro? Možete li biti malo precizniji? Mnogi se u ovom trenutku pitaju koliko će trajati zabrana kontakta, koliko će trajati ovo vanredno stanje. Koji je vaš vremenski okvir?

Ja nisam prorok. To zavisi od mnogo faktora, koji su van mojih saznanja. Kada je reč o lekovima, mislim da će potrajati još nekoliko meseci. A kada je reč o vakcini, tačnije rečeno o njenoj dostupnosti, takođe će potrajati nekoliko meseci. To kada će pak ona biti dostupna ljudima – tu bismo već morali da govorimo o godini dana.

Foto:depositphotos/Nikefoto

Koliko vakcina bi mogao da proizvede na primer vaš koncern?

Velika nepoznanica za vakcinu danas jeste to što niko ne zna koliko je imunizacije potrebno da bi se zaista sprečila infekcija. To niko ne može da predvidi i nekontrolisano testira na ljudima. Zbog toga korake koji do toga vode određuju regulatori. I to mora da bude tako. Moraju se zaštititi i osobe koje dobrovoljno pristupaju testiranju. Potrebno je jednostavno određeno vreme dok se ne dođe do tog saznanja. Tada stvar može donekle da se ubrza.

Kada je u pitanju dostupnost vakcine, mRNK ima ogromnu prednost. Mi u CureVac na primer znamo da jedan mikrogram mRNK može da zaštiti čoveka od besnila. To znači da sa jednim gramom možete da vakcinišete milion ljudi.

Poređenja radi: za konvencionalne lekove je često potrebno 500 miligrama supstance, tako da sa jednim gramom mogu da napravim samo dve doze. A mRNK je veoma potentna, tako da sa veoma malo supstance možete da postignete veoma dobru zaštitu. To znači da bi sam materijal mogao veoma brzo da bude dostupan. Mislim da bi u drugoj polovini godine moglo da bude dovoljno materijala, ali ne znam da li će moći da bude odobreno za upotrebu.

Samo još jedno pitanje. Biotehnologija je u Nemačkoj prilično u senci. Osim vaše firme, postoje još možda dve-tri druge sličnog pravca, verujete li da bi kriza kao što je ova mogla da dâ impuls tome da se u Nemačkoj više radi na polju naučnog istraživanja, da bude podsticaj naučnim istraživanjima?

Podrška osnovnih istraživanja u Nemačkoj je fantastična, ali firme nemaju hrabrosti da to sprovedu u delo. Za to postoje mnogi razlozi, a samo jedan od njih je skroman rizični kapital. To takođe nije dovoljno društveno priznato. Mislim da tu mora nešto da se pogura. Moderna medicina se u mnogim aspektima razlikuje od klasične. A ono što se upravo dešava jeste transformacija medicine: to znači da molekularno-biološka, dakle veoma precizna saznanja o nekoj bolesti, pronalaze put u dijagnostikovanju i lečenju.

To je veoma inovativno, uporedivo sa razvojem softvera. Zaostaćemo ako se ne pobrinemo za to da naša preduzeća, ona koja koriste nove tehnologije i stvaraju nova radna mesta za budućnost, mogu da rade u Nemačkoj.

Mislim da bi ova kriza mogla da bude poziv na buđenje. Ljudi su sada postali svesni da su mnoga ovakva preduzeća i tehnologije u inostranstvu, pa smo onda zavisni od trećih lica. Možda bi bilo poželjno da tehnologije koje se tiču ljudskog zdravlja – jednog od najvećih dobara koje imamo – imamo ovde, u Nemačkoj. I to ne samo kada je reč o osnovnim naučnim istraživanjima, već i u kontekstu koncerna.

Fridrih fon Bolen je, zajedno sa Ditmarom Hopom i Kristofom Hetihom, 2005. godine osnovao Hop BioTech GmbH & Co KG. Prethodno je studirao biohemiju na Univerzitetu u Cirihu, a doktorirao je u oblasti neurologije na Visokoj tehničkoj školi u Švajcarskoj.