Naučnici našli rešenje za veliku smrtnost prevremeno rođenih beba?

U ovoj veštačkoj materici prevremeno rođene bebe mogu da nastave da rastu i da se razvijaju na isti način kao u pravoj materici.

Samo u Holandiji je godišnje 12.000 prevremeno rođenih beba. Za bebe rođene u 24. nedelji šanse da prežive su svega 50 odsto, a bebe koje prežive najčešće ostaju sa oštećenjem mozga i doživotnim problemima sa plućima.

"Prevremeno rođene bebe se stavljaju u inkubator, gde kiseonik dobijaju kroz vazduh", kaže Gvid Ui, ginekološkinja holandskog Medicinskog centra Mksxima.

"Iako za to još nedovoljno razvijena, majušna bebina pluća moraju da uzimaju kiseonik iz vazduha. Štaviše, vazduh ta mala bebina pluća zapravo uništava", objasnila je Ui za holandsku televiziju NOS.

Rešenje ovog problema je veštačka materica. "Veštačka materica, odnosno bio-kesa, kako se još naziva, simulira prirodne uslove sa plodovom vodom. Deca ostaju u vodi, a hranu i vazduh dobijaju preko pupčane vrpce", objašnjava Ui. A odakle nam plodova voda? "Plodovu vodu možemo da napravimo u laboratoriji", odgovara Ui.

Američkim naučnicima je još 2017. pošlo za rukom da fetus jagnjeta razviju u jednoj takvoj veštačkoj materici.

Ipak, pre prvih testova na ljudskim bebama neophodno je još mnogo istraživanja.

Naučnici Tehničkog univerziteta u Ajndhovenu su na tom putu napravili veoma značajan korak: razvijaju alternativu za testiranje veštačke materice na životinjama: lutku - simulaciju bebe zasnovanu na magnetnoj rezonanci deteta. "Uz pomoć ove lutke možemo unutar veštačke materice da pratimo krvotok, krvni pritisak i ostale parametre važne za pravilan razvoj bebe u materici", objašnjava istraživač Mark Tilen.

"Izazovi sa kojima se susreću naučnici u razvijanju veštačke materice nisu samo tehničke i medicinske, već i etičke prirode", kaže profesorka filozofije i etike Lili Frank za holandsku televiziju NOS. "Najveći izazov su, naravno, efekti koje će razvoj u veštačkoj materici imati na dete, fizički, psihički i socijalno."

Profesorka Frank je ipak pozitivna: "Odgovor na to pitanje možemo da potražimo u prošlosti. Velika zabrinutost koja je vladala oko vantelesne oplodnje i mogućih efekata na dete, nije se pokazala opravdanom."

Strah da se deca više neće rađati prirodnim putem, već da će ulogu majčine materice od trenutka začeća preuzeti veštačka materica, je neosnovan, smatra profesorka Frank. "To bi zapravo bilo dobro za žene. Umanjilo bi fizičke i emotivne rizike koje trudnoća i porođaj sa sobom nose. Te rizike nose samo žene, iako je roditeljstvo želja i žena i muškaraca, podjednako.", zaključuje profesorka Frank.

Ipak, po rečima ginekološkinje Ui, ta mogućnost je još daleka budućnost: "Razvoj ljudskog fetusa u veštačkoj materici, od oplodnje do rođenja, zaista spada pod naučnu fantastiku. Time se se nismo ni bavili."