Imate visok pritisak i bolove u kostima? Proverite ovaj vitamin

Prvi izvor vitamina D vam je pred vratima, izađite napolje i pogledajte u nebo po sunčanom danu. Sunce nam pomaže da sintetizujemo vitamin D, neophodan za snažne mišiće i kosti, normalan krvni pritisak, zdravo srce i nerve.

Pa ipak, mada su izvori vitamina D tako lako dostupni: od hrane su to žitarice, džigerica, mleko i mlečni proizvodi, žumance i pečurke - kod ogromnog broja ljudi ustanovi se nedostatak vitamina D.

U delovima sveta sa smanjenom količinom sunčeve svetlosti tokom godine je prvi razlog. U ostalim područjima, deficit vitamina D može se javiti kod osoba koje dosta vremena provode u zatvorenom prostoru - na primer, pacijenti prinuđeni da leže ili osobe smeštene u staračkim domovima.

Foto: Gettyimages

Ishrana koja ne uključuje namirnice bogate ovim vitaminom drugi je faktor rizika. Za osobe koje pate od gojaznosti poseban je izazov to što u nekim od navedenih namirnica ima i dosta masnoća, pa se u dijeti moraju izbegavati.

Kod pacijenata koji pate od bolesti creva (uključujući i celijakliju) ili su imali operaciju u gastrointestinalnom traktu, može biti poremećena apsorpcija vitamina D. Takođe, kod gojaznih osoba vitamin D (u formi 25-(OH)) se duže zadržava u masnom tkivu i teže otpušta u cirkulaciju.

Vitamin D u formi 1,25(OH)2 može biti snižen zbog bubrežnih bolesti ili zbog smanjene aktivnosti paratiroidnog hormona.

U laboratoriji se analizom krvi određuje 25-(OH)-vitamin D jer se dugo zadržava u krvi i to u visokim koncentracijama. Za njegovo merenje nije potrebna nikakva posebna priprema, a obavlja se kad postoji sumnja na rahitis kod dece ili osteomalacija kod odraslih osoba. Žene na početku menopauze trebalo bi da obave ovu analizu da bi proces smanjivanja gustine kostiju koji tada nastupa dočekale spremne i zaštićene.

Laboratorija u kojoj obavljate analizu dužna je da vam uz rezultat priloži i svoje referentne vrednosti jer se one mogu razlikovati. Prema američkom istraživanju objavljenom 2011. godine, vrednosti iznad 30ng/mL smatraju se optimalnim za metabolizam kostiju, a samo 10 odsto ispitanika imalo je te vrednosti. Procene su da je dnevna potreba za vitaminom D oko 400 IJ (jedinica mere za količinu supstance koja se zasniva na merenju bioloških efekata. Ova jedinica se koristi za vitamine, hormone, enzime, lekove, vakcine i druge biološki aktivne supstance.).

Preporuke su da deca i odrasli do 50 godina starosti treba da unose 200IJ, od 51 do 70 godine oko 400IJ, a stariji od 71 godine 600IJ. Međutim, većina eksperata se slaže da ukoliko ne postoji adekvatno izlaganje suncu, dnevne potrebe su oko 800 IJ.

Američki „Vitamin D Council“ smatra da u krvi treba da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od osteoporoze, alergija i astme, malignih oboljenja, dijabetesa, infarkta, multiple skleroze, virusnih i bakterijskih infekcija, mentalnih bolesti i hroničnog bola.

Najbolji savet daće vam vaš lekar – on će sagledati ne samo parametre vitamina D i ostalih relevantnih sastojaka u analizi krvi, već i vaše uslove života, metabolizam, eventualne prateće poremećaje i simptome i prepisati vam odgovarajuće količine suplemenata vitamina D.

Imajte na umu da će i njih organizam bolje iskoristiti ukoliko ishrana bude odgovarajuća.