Čuveni ruski ortoped za B92: Ilizarov metod skup, ali menja život dece

Godinama su deca sa ovim problemom sa svojim roditeljima išla u Kurgan, za šta se iz budžeta izdvajalo mnogo novca. Zbog toga je napravljen dogovor da dr Popkov nekoliko puta godišnje dolazi u Srbiju i operiše mališane na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

U narednom periodu, broj intervencija u Srbiji bi trebalo da se poveća sa idejom da se celokupna praksa lečenja i terapija prenese u Srbiju, čime bi se smanjilo maltretiranje dece i roditelja koja više puta moraju da putuju u Kurgan.

Kroz program saradnje Srbije i ovog Centra "prošlo" je do sada 50 dece. Inače, godišnje se u Centru u Kurganu operiše čak 11.000 dece.

"Između Ministarstva zdravlja Srbije i Centra Ilizarov od 2015. godine se primenjuje dogovor o lečenju nekih teških oblika kongenitalnih patologija muskuloskeletnog sistema. Od tada smo sproveli lečenje 29 pacijenata u Kurganu i još 21 pacijenta koje sam operisao u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu", rekao je dr Popkov u razgovoru za B92.net.

Ove operacije su veoma skupe. Koliko je važno to što ih naša država plaća? Takođe, kako mogu da stupe s vama u kontakt roditelji dece kojima je vaša pomoć neophodna?

Ovo lečenje je, zaista, veoma skupo iz više razloga - dužina hospitalizacije, skupi hirurški implanti, spoljni fiksatori, složene operacije...

Po mom mišljenju, obezbeđujući lečenje za takvu grupu pacijenata na račun države, Vlada Srbije ne samo da vrši formalnu funkciju, već i čuva veru ljudi u pravdu, u humanizam, u činjenicu da vaše društvo, vaša država može osigurati uslove za život ljudi sa teškim oboljenjima.

Pored toga, roditelji shvataju da njihova država ne odbija da se bori za kvalitet života svojih mladih građana pod bilo kojim okolnostima i neće odbiti ni u budućnosti. Po mom mišljenju, ovo je od najveće važnosti za sve članove društva.

Da bi me kontaktirali kao službenog savetnika Ministarstva zdravlja, najbolje je kontaktirati Univerzitetsku dečju kliniku u Beogradu, gde će se pripremiti sva dokumenta za preglede i konsultacije. Imamo tesnu saradnju sa timom dr Siniše Dučića.

Šta je zapravo Ilizarovljev metod i koliko može da pomogne deci koja se rode sa nekim deformitetom?

Metod Ilizarova je neophodan element savremene ortopedije i traumatologije. Tokom poslednjih 10-12 godina on se modifikuje i modernizuje, ali njegovi osnovni principi ostaju nepromenjeni. Nemoguće je kratko ga opisati. To bi bilo kao na dve stranice izložite kvantnu teoriju u naučno popularnom časopisu.

Ipak, može se reći da je metod Ilizarova izuzetno efikasan u korekciji urođenih i stečenih deformiteta, skraćenja i anomalija razvoja ekstremiteta, pri složenim i teškim traumama.

Može se kombinovati sa drugim elementima operacijama - mikrohirurgijom, intramedularnom osteosintezom, plastikom tetiva, što poboljšava njihov efekat.

Metoda Ilizarova je veoma složena, zahteva sticanje iskustva u njenom korišćenju, analizu sopstvenih i tuđih rezultata.

Kod kojih deformiteta se ova metoda primenjuje?

Praktično, primenjuje se za deformacije i skraćenja gornjih i donjih ekstremiteta svake etiologije, u sistemskim bolestima skeleta (Ollier bolest, nesavršena osteogeneza - u kombinaciji sa teleskopskim konstrukcijama, kod patološki niskog rasta) kod stečenih i kongenitalnih pseudoartroza, nezarastanja kosti kod hroničnog osteomijelitisa, posttraumatskih deformiteta, prilikom neuspeha drugih metoda ortopedske hirurgije.

Ali metoda ima ograničenja kod ortopedskih komplikacija neuroloških oboljenja. Metoda Ilizarova ne zamenjuje zglobne proteze.

Koji su vam bili najteži slučajevi sa kojima ste se susreli?

To su pacijenti sa velikim kongenitalnim skraćivanjem, sa oboljenjem Ollier, sa urođenim lažnim zglobovima i nesvršena osteogeneza - sve su to slučajevi gde je potrebna kombinacija spoljne fiksacije (aparat Ilizarova) u kombinaciji sa drugim metodama ortopedske hirurgije. Ovde je lečenje višestepeno, složeno, višestruko, često dugogodišnje, ali i postignuti rezultati mnogo menjaju potencijal i kvalitet života dece.

Foto: Privatna arhiva

Već ste nekoliko puta bili u Srbiji. Kakav ste utisak stekli o ortopediji u Srbiji?

Imam mnogo kontakata sa kolegama ortopedima, neurolozima, pedijatrima, medicinskim sestrama, kineziterapeutima, fizioterapeutima, anesteziolozima u Srbiji. Imate veoma otvorenu, multilateralnu, dobru medicinsku zajednicu.

Postoji velika potreba za uvođenjem novih metoda, odobrenih u Evropi, SAD i Rusiji.

Doktori sa zadovoljstvom usvajaju nova znanja i spremni su da ih primene. Mladi lekari dobro znaju engleski, znaju gde da traže informacije o dijagnostici i lečenju u našoj specijalnosti. Kao član naučnog odbora EPOS (European Pediatric Orthopedic Societi), uključio sam tim Univerzitetske dečje klinike (ortopedskog odeljenja) u multicentričnu prospektivnu studiju po pitanjima korekcije i produženja ekstremiteta.

Kako ste uopšte počeli da sarađujete sa Univerzitetskom bolnicom u Tiršovoj i koliko ste zadovoljni ovom saradnjom?

Predlog o saradnji potekao je od Ministarstva zdravlja i Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. U budućnosti treba nastaviti zajednički klinički rad, pre svega u Beogradu, kako bi se eliminisalo dugo odvajanje dece od okruženja na koje su naviknuti u Srbiji. To takođe doprinosi povećanju stručnosti kolega iz univerzitetske klinike.

Pored toga, poželjno je proširiti obrazovne aktivnosti, kao i naučnu saradnju. Moram reći da smo već podneli tri zajedničke studije u naučne časopise indeksirane od PubMeda. I dve su već prihvaćene za objavljivanje, treća je na recenziji.

Hoćete li obučavati srpske ortopede Ilizarovljevom metodu?

Naravno. Takođe, po mom mišljenju, treba razmišljati i o univerzitetskim predavanjima o ovom delu ortopedije koji se odnosi na spoljnu fiksaciju, njene moderne modifikacije. Usudio bih se i da razmišljam o temeljnim istraživanjima u oblasti bioaktivnih implantata primenljivih u kombinaciji sa spoljnom fiksacijom.

Koliko je važno da lekari redovno prate nova saznanja i otkrića u medicini?

Ovde postoje dva aspekta. Prvo, važno je znati i razumeti savremene metode lečenja. Uvideti perspektivu za njihov razvoj. Ovo čuva konkurentnu sposobnost doktora i ustanove u kojoj radi.

Drugi je kritički stav prema najnovijim pristupima koje ne treba posmatrati kao još jedan trend, modu. Ovde lekar mora da se osloni na sopstveno iskustvo, kao i na iskustva kolega. Verujem da jedino timski rad dozvoljava izbegavanje grešaka ili minimizovanje njihovih negativnih posledica.