Zasto se u Srbiji ne radi vantelesna oplodnja donacijom?

To je za određene parove jedini lek i zbog nedonošenja podzakonskih akata primoravamo stotinu ili hiljadu ljudi da traži mogućnost da to uradi u drugim zemljama, rekao je profesor Ljubić u emisiji TV Prve “Na prvom mestu”.

On je podsetio da se vantelesna oplodnja donacijom u Srbiji radila 20 godina, do 2005. Ili 2006. godine, ali da je u to vreme aktuelni ministar zdravlja izdao ukaz da to nije dozvoljeno zbog jednog lekara koji je izjavio da klonira čoveka.

Mislim da svi zajedno treba da učinimo što više kako bi vantelesna oplodnja donacijom i kod nas bila moguća, rekao je Ljubić.

Govoreći o postupku vantelesne oplodnje, Ljubić je ukazao da naš zakon dozvoljava vraćanje tri embriona u matericu, a da je tendencija lekara da vrati što manje embriona.

To malo smanjuje uspešnost, pa se traži kompromis, jer država nema dovoljno novca da obezbedi svima potreban broj ciklusa kada bi se vraćao samo jedan embrion.

Medicinski bi bilo najbolje da se vraća samo jedan embrion, a najčešće se vraćaju dva, kazao je.

On je rekao da se trend blizanačkih trudnoća smanjuje i dodao da su višeplodne trudnoće vezane za mnogo više komplikacija, kraće trajanje trudnoće… Centar koji ima više od 15 do 20 odsto višeplodnih trudnoća nešto ne radi dobro, istakao je Ljubić.

Medicinski rizici od brojnih pokušaja vantelesne oplodnje ne postoje, pouzdano je dokazano da veliki broj ne dovodi do malignih bolesti, popuštanja funkcije jajnika. Rizici postoje kada se nepotpuno obradi pacijent, u samom postupku dobije preterani ili slab odgovor jajnika na standardne doze lekova, ali to je novim tehnikama smanjeno na minimum.

Ljubić je rekao da je, ako se rade po medicinskim principima i uz adekvatnu pripremu, posle tri pokušaja vantelesne oplodnje uspešnost 60 odsto, dok je kod šest pokušaja uspešnost 90 odsto.

U realnom životu nije tako, dodao je, jer pacijenti često idu iz jednog centra u drugi, iz jedne zemlje u drugu.

Detaljnije o postupku VTO pogledajte u video-prilogu.