Snažan kao Popaj

Ljudski organizam ima zadivljujuće skladne veze između funkcija svih ćelija, tkiva, organa i organskih sistema. U toj dinamičnoj i harmoničnoj celini funkcioniše i imuni sistem, koji brani organizam od infekcija, ali i mnogih drugih štetnih uticaja. Čine ga različiti organi i veliki broj visoko specijalizovanih ćelija, koje u limfnoj tečnosti cirkulišu do svih delova tela. Rađamo se sa prirodnim imunitetom, a tokom života se, pod uticajem mnogih faktora, stvaraju novi odbrambeni bedemi, poznati kao stečeni imunitet.

Sva saznanja, zasnovana na dokazima, potvrđuju da je imuni sistem genetski pogramiran te se razlikuje od čoveka do čoveka. Potvrđeno je da imunitet mogu da potkopaju fizički i emocionalni stresovi, neodgovarajuća ishrana, loš san, mnogi lekovi, alkohol, teški metali…

Na osnovu tih saznanja, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da oboljevanje manje zavisi od izloženosti organizma uzročniku bolesti, a mnogo više od mogućnosti imunog sistema da u tom periodu efikasno funkcioniše.

Stoga, značajan je profesionalni izazov odgovoriti na često pitanje roditelja: ”Šta možemo da damo detetu za jačanje imuniteta?”. Odgovor je posebno težak kada se očekuje da se lek za jačanje imuniteta može - jednostavno kupiti u apoteci. Ova očekivanja su pogrešna i posledica su neumerenih, neodmerenih i često neutemeljenih informacija, koje lansiraju proizvođaci. Mnogi preparati, koji se nude, jesu zaista neophodna nit u zaštiti odbrambenog sistema, ali samo nit, koja ne znači ništa bez odgovarajućih veza sa celom mrežom. Opisani su i primeri kada mogu da izazovu i suprotne efekte.

Poštujuci naučno utvrđene činjenice i sveto pravilo u lečenju da se prvenstveno ne sme naškoditi organizmu, predloženi su koraci, koji pomažu očuvanju prirodnog i jačanju stečenog imuniteta deteta.

Pre svega, počnite sa savršenom prirodnom hranom, majčinim mlekom. Majčino mleko sadrži sve hranljive materije, koje su neophodne za rast i razvoj. Iz majčinog mleka dete direktno dobija antitela protiv mnogih bolesti i bela krvna zrna, leukocite, poznate borce protiv infekcija.

Trudite se oko pravilne ishrane. Nudite deci odgovarajući broj obroka u kojima su zastupljene sve vrste hranljivih sastojaka: belančevine, masti, šećeri, vitamini, oligoelementi (minerali i metali u tragu), antioksidanti i biljna vlakna. Posebno se ističe štetnost unošenja “praznih kalorija”, a to je hrana sastavljena iskljucivo od belog brašna, belog šećera i belog pirinča ili hrana pripremljena prženjem u dubokom ulju (pomfri, čips, piletina...). Ovakvim obrocima se dobijaju samo kalorije i nikakve druge hranljive materije. Zato, sve što se zove “brza hrana” nije za decu, remeti rast i razvoj organizma pa samim tim slabi odbrambene sposobnosti. Nudite dosta svežeg voća, svežeg ili barenog povrća. To je najbolji način da organizam u pravo vreme i u pravoj meri koristi vitamine i veliki broj drugih materija, koje su neophodne da se odvijaju sve životne funkcije, pa i funkcije imunog sistema. Farmaceutski preparati nekada pomognu, ali ne mogu da zamene sve potrebne hranljive materije niti da obezbede prirodni sklad potrebnih količina. Ozbiljna istraživanja smatraju da nije opravdano uzimanje fabričkih preparata vitamina bez jasnih kliničkih indikacija.

Ne dajite lekove “na svoju ruku” ili na osnovu nekog iskustva. Cilj svakog lečenja je ozdravljenje. Mnogi lekovi mogu da remete prirodne procese u organizmu. Stoga je neophodno da se postigne cilj lečenja, a sa što manje udara na imuni sistem.

Preporučuju se tkz. dobre bakterije ili probiotici. Istraživanja su tim povodom kontroverzna pa govore da su im dejstva veoma poželjna ili nikakva, a ponekad štetna. Posavetujte se sa lekarom, a do tada nudite detetu jogurt.

Pustite dete da se isprlja. Pustite ga da ostvari kontakt sa mikroorganizmima iz svog okruženja. Taj kontakt podstiče imuni sistem na stvaranje mnogih odbrambenih mehanizama. Ne treba zapostaviti osnovne higijenske navike, ali treba zaboraviti antibakterijske sapune i masu sličnih proizvoda, koji narušavaju neke delove prirodnog, urođenog imunog sistema, a podstiču stvaranje bakterijskih sojeva, koji su rezistentni na antibiotike. Imuni sistem u periodu detinjstva uči i pamti kako da razlikuje sopstvene ćelije od različitih “uljeza”. Osnova tog učenja je kontakt sa “uljezom”.

Sarađujte sa pedijatrom i alergologom u lečenju alergijskih bolesti. Ove bolesti izazivaju upalne reakcije u organizmu koje angazuju veći broj ćelija imunog sistema, pa se na drugim mestima razređuje nivo odbrane.

I, na kraju, ali ništa manje važno je: Volite svoje dete, svakog dana više nego predhodnog. Ono je od rođenja ličnost vredna poštovanja i razumevanja. Zaštitite ga od tuge. Tužna iskustva u detinjstvu slabe imunitet još dugo pošto su preživljena. Budite mu najčvršća podrška u sve većem broju prinuda, koje nameće nešto što zovemo civilizacija.

Saznanja i iskustva, citirana u odgovarajućoj stručnoj literaturi, potvrđuju da nežni i odgovorni roditelji najbolje čuvaju i jačaju imunitet deteta.

Majka priroda

Podržavajte fizičku aktivnost deteta kroz igru ili organizovane sportske aktivnosti. Budite im uzor, naučite ih da vole prirodu. Najmanje par sati dnevno fizičkih aktivnosti pomaže da se postigne takozvana REM faza spavanja, koja značajno podstiče imuni sistem. Fizička aktivnost smanjuje rizik od gojaznosti, šećerne bolesti i visokog krvnog pritiska.

U carstvu snova

Važno je i da brinite o dečjem spavanju. San je snažan podstrekač imunog sistema. Novorođenčetu je neophodno oko 18 sati, malom detetu 12 do 13 sati, a predškolskom oko 10 sati dnevno spavanja. Smatra se da su posebno deca u obdaništima, uz dužno poštovanje prema svom uloženom trudu osoblja, lišena dovoljno dugog spavanja, između ostalog i zbog toga što je prirodno da dete spava uvek kada oseti potrebu za snom, a ne po rasporedu.