Šta se dešava kada se poremeti bioritam?

Šta se dešava kada se "biološki sat poremeti"?

"Sve više je dokaza o povezanosti neredovnog sna i kardiovaskularnog rizika" rekla je dr Kelsi M. Ful, docentkinja na Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt u Nešvilu, u Tenesiju. Poremećaji na nivou cirkadijalnog ritma način su da se pronikne u čvrstu povezanost redovnog noćnog sna i srčanih bolesti. Kada se “biološki sat poremeti“, raste rizik od povećanja arterijskog pritiska.

"Skoro sve kardiovaskularne radnje, uključujući i otkucaje srca, krvni pritisak i funkciju endotela kontroliše i cirkadijalni ritam", navodi dr Ful.

I srcu je potreban odmor

I srce je mišić kojem je potreban odmor, kaže dr Donald M. Lojd Džouns sa Univerziteta Nortvestern. Tokom faza sna, sa izuzetkom REM faze, srce sporije radi i omogućava odmor i oporavak. Tokom većeg dela ciklusa spavanja, osim REM faze, otucaji srca se usporavaju, omogućavajući srcu da se „regeneriše“.

"U slučaju da neredovno spavamo ili da se često budimo tokom noći srce nije u mogućnosti da se odmori na najbolji mogući način" objašnjava Lojd Džouns.

Tri stuba dobrog zdravlja

Stručnjaci naglašavaju da redovan san može biti pravi eliksir za naše telo i zajedno sa fizičkom aktivnošću i uravnoteženom ishranom, najbolja zaštita od bolesti i preranog starenja tela.

"Loš san i neadekvatna ishrana deo su jednog te istog začaranog kruga", smatra dr Nour Makarem, sa Škole javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija.

Odgovarajuća ishrana i fizička aktivnost godinama su bile dva stuba dobrog zdravlja. Redovan noćni san nije bio toliko u fokusu istraživača, pa stručnjaci smatraju da i nije iznenađenje što se većina osoba u nedostatku slobodnog vemena prvo odrekne nekoliko sati sna. Lekari naglašavaju da je zdravim odraslim osobama, u zavisnosti od individualnih potreba, dovoljno 7 do 9 sati redovnog noćnog sna.

8 činilaca kardiovaskularnog zdravlja

Godine 2022. američki kardiolozi su prepoznali 8 činilaca koji su ključni za dobro kardiovaskularno zdravlje. To su:
• kvalitetna ishrana,
• odgovarajuća fizička aktivnost,
• izbegavanje aktivnog i pasivnog pušenja,
• kvalitetan san,
• odgovarajuća telesna težina,
• dobra kontrola holesterola,
• kontrola nivoa šećera u krvi,
• kontrola krvnog pritiska. Bitno je da razvijemo dobre navike kada je u pitanju redovan san, da idemo na spavanje i da se budimo uvek u isto vreme. U slučaju da smo umorni u toku dana, dozvoljen je san od najduže 30 minuta. Istraživači naglašavaju da je potvrđeno da kratak poslepodnevni san može biti okrepljujući za telo u istoj meri kao i kvalitetan noćni san.

Savet je da za fizičko vežbanje rezervišemo neke ranije sate u toku dana, dobro je i da izbegavamo obilne i začinjenje obroke, spavamo u tamnijoj i malo hladnijoj prostoriji. Bolje ćemo spavati ako pre odlaska u krevet isključimo mobilne uređaje, TV ekrane i sve izvore plavog svetla koji mogu negativno uticati na naš "unutrašnji časovnik".