Problem sa disanjem je uzrok svakog trećeg udesa u Srbiji VIDEO

"Umor i opad koncentracije najčešći su razlog saobraćajnih nezgoda, posebno u letnjim mesecima. Mi iz Agencije uvek apelujemo da na put krenete odmorni i zdravi. Naša je preporuka da na svaka dva sata vožnje napravite pauzu od 15 minuta da se osvežite, odmorite, pa nastavite svoj put dalje. Ne preporučujemo ni vožnju u noćnim uslovima, noć je predviđena za odmor, posebno ak imate slip apneu", kaže za TV Prva Tomislav Petrović iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

Slip apnea je, prema rečima pulmologa dr Tatjane Radosavljević, prisutna kod 12 posto ljudi u svetu, o njoj se dugo nije znalo šta čini.

"Obično se javlja kod hrkača, 70 odsto hrkača tokom noći prestaju da dišu zbog oblika grla. Da bi ponovo počeli da dišu, oni moraju da se probude. Znači ako u toku noći imaju 300 do 400 prekida disanja, oni su se toliko puta i probudili. Njihov partner to primeti tako što hrču, onda nastaje tišina posle koje se bude sa pravim hropcem", objašnjava dr Radosavljević.

Upravo oni osećaju jutarnji umor i pospanost. Podaci kažu da su trećina slučajeva gde su se vozači uspavali za volanom i napravili saobraćajni udes upavo pacijenti koji boluju od slip apnee.

Ova bolest se uspešno leči i ne mora pod obavezno da se operiše. Prva adresa kojoj treba da se jave su pulmolozi.

"Jedno od pitanja koje postavljamo pacijentima za koje sumnjamo da je slip apnea je da li su imali opasnu situaciju zbog pospanosti ili saobraćajni udes.
Terapija zavisi od broja prekida disanja koji se izražavaju na sat. Najčešća terapija je aparat koji ostavlja grlo otvoreno, to je maska sa aparatom koje je povezano sa jednim crevom koja omogućava da nema prekida disanja i nema hrkanja, a to isključuje i neke druge komplikacije kao što su povišen krvni pritisak, srčana oboljenja, šlog. Operacija je samo jedan od načina lečenja", ističe pulmolog i dodaje:

"U mnogim državama u sklopu priprema za dobijanje dozvole, mnogi vozači prolaze pregled - noćno snimanje na slip apneu. Ukoliko je imaju, moraju da koriste aparat i mora da postoji dokaz da ga koriste. Te dozvole su ograničene na određeni broj godina. Nažalost, kod nas se ova bolest prepoznaje poslednjih 10 godina, a u svetu se za nju zna od 90 ih godina".