Krivci za povišen krvni pritisak smo najčešće mi sami, evo šta stručnjaci savetuju

''Krivci za povišen krvni pritisak smo najčešće mi sami. U vrlo malom broju slučajeva, negde oko pet procenata, postoji neko drugo oboljenje koje izaziva povišen krvni pritisak te lečenjem tog drugog oboljenja izlečimo i krvni pritisak, ali prosto rečeno, povišen krvni pritisak je mera pogrešnog načina života i pogrešnog ponašanja nas samih prema našem telu“, rekla je za RTS kardiolog dr Marija Zdravković, direktorka KBC ''Bežanijska kosa''.

Doktorka Zdravković kao faktor rizika navodi i gojaznost, uz podatak da u razvijenim zemljama ima i do 40 odsto stanovnika koji imaju prekomernu telesnu težinu, kao i smanjenu fizičku aktivnost.

''Prema preporukama Evropskog udruženja kardiologa, potrebno je najmanje pola sata intenzivne fizičke aktivnosti svaki dan, ili ako se to radi organizovano, tri puta nedeljno po sat vremena", rekla je dr Zdravković i dodala da su neki od znakova da sa pritiskom nešto nije u redu česta glavobolja, nedostatak snage, malaksalost, vrtoglavica, bol u grudima...

Objašnjava da povišeni krvni pritisak negativno utiče ne samo na srce, već i na ostale organe, na bubrege i mozak, a tu je i proces ubrzanog starenja krvnih sudova i celog organizma, što može imati posledice u vidu infarkta miokarda.

Govoreći o simptomima povišenog pritiska, dr Zdravković kaže da to treba shvatiti kao poruku da je vreme da se promeni način življenja.

''Najgore je kada pritisak lečimo lekovima, ali nekada pacijent mora da dobije lekove. Najbolje je pre svega regulisati telesnu težinu, promeniti način ishrane, imati dovoljno sna i uključiti fizičku aktivnost", savetuje dr Zdravković.

Kako se pravilno meri pritisak

Inače, kako kaže, dijagnoza se postavlja jednostavno. Navodi da bi svako u kući trebalo da ima aparat za merenje krvnog pritiska.

Redovna kontrola je od velike važnosti.

Foto: Depositphotos/VitalikRadko

''Pravilno merenje pritiska zahteva da pet minuta sedite u jednoj sobi, gde nema ni vike ni galame, gde ne radi televizor, ni radio. Mirujete pet minuta i onda izmerite pritisak", kaže dr Zdravković.

Objašnjava da kod nekih ljudi postoji visoki pritisak na bazi nervoze, kao što je to kod dece i mladih, koji se uplaše kad mere pritisak, pa se onda dobiju lažni rezultati.

Kaže da se pritisak može meriti i na levoj i na desnoj ruci, ali i da treba da znamo da će svako merenje pritiska dati drugačiju vrednost. To ne znači da je aparat neispravan već da pritisak u telu stalno varira.

Tokom merenja pritiska, ruka mora biti ispravljena a manžetna mora biti tačno na mestu gde je arterija, u nivou lakta. Obavezno treba pročitati i uputstvo za upotrebu koje ide uz aparat.

Doktorka kaže i da su elektronski aparati koji se stavljaju na nadlakticu nešto precizniji od onih koji se stavljaju na ručni zglob.

Dijagnozu hipertenzije postavljamo kada imamo 140 sa 90 krvni pritisak i više, s tim što kod nekih kategorija, postavljamo dijagnozu i kod nižih vrednosti, a to je pre svega kod ljudi koji imaju dijabetes, koji dodatno oštećuje krvne sudove, i tu insistiramo na vrednostima 135 sa 85, kod pacijenata koji imaju bubrežne bolesti, i naravno, posebna kategorija koju kontrolišemo, to su trudnice i deca", kaže dr Zdravković.

Hipertenzija je na svetu glavno hronično nezarazno oboljenje. To je bolest za koju postoji najveći broj lekova na svetu, a polovina onih koji je imaju ne zna da pati od povišenog pritiska. Iz one druge polovine koja zna opet tek polovina dobro reguliše visoki krvni pritisak. Sve više je i mlađih pacijenata.

Kovid 19 i zdravlje srca

''Imamo saznanja da kovid nije samo infekcija koja napada pluća, to je virus koji napada sve sisteme, napada sam srčani mišić i krvne sudove. Znamo da najveći broj pacijenata ima blage forme miokardita, koje su supkliničke i nisu bitne, ali nažalost, jedan broj pacijenata razvija teške miokarditise sa pratećim aritmijama. Kod nekih hipertoničara, pojava kovid-infekcije dovodi do iscrpljivanja tih kompenzatornih mehanizama pa pacijenti kao neke od simptoma navode da imaju neregulisani krvni pritisak", ispričala je dr Zdravković.

Zato je, kako kaže, važno da se pacijent koji ima kovid-infekciju sagleda u potpunosti, a da se posebna pažnja posveti ''kardiološkom delu''.

''Pacijenti koji su hipertoničari podložniji su komplikacijama kovida, a oni na respiratoru najčešće ne primaju nijedan lek za hipertenziju, naprotiv, oni imaju jako izražene vrednosti hipotenzije. Kod njih pritisak pada, jer sam virus toksično deluje na krvne sudove i njihov tonus i u tim najtežim fazama, to su pacijenti kojima ne možemo da dignemo pritisak, ne dajemo nikakvu terapiju za hipertenziju, već se naprotiv trudimo da održimo taj hemodinamski balans“, kaže dr Zdravković.

''Ljudi možda misle da je kovid-infekcija završena, ali sa punim uvažavanjem svih da imaju svoje mišljenje, moram da kažem da nije, i da je apsolutno jako bitno da se poštuju preporuke koje su doneli Krizni štab i Ministarstvo zdravlja, jer je to jedini način da stanemo na kraj epidemiji kovid-infekcije“, apelovala je dr Zdravković.