Kako hiperosetljivost pretvoriti u vrlinu?

Oko 15 odsto do 20 odsto ljudi u Americi spada u visoko osetljivu grupu, odnosno otprilike svaki peti čovek većinu situacija proživljava na dubljem nivou i sa prevelikim uplitanjem emocija. Elian Aron je psiholog, koja je definisala pojam hipersenzitivne osobe još devedesetih godina prošlog veka, primetila je da ova grupa ljudi ne može da kontroliše svoje emocije, kod kojih se javlja pojačana simulacija osećanja, a na informacije reaguju komplikovano i studiozno.

Istraživanja su otkrila i da se na radnom mestu, ovaj tip osoba svakodnevno se suočava sa jedinstvenim nizom izazova: zaposleni su izrazito osetljivi, doživljavajući veći nivo stresa uzrokovanog poslom, od kolega koji ne pate od hiperosetljivosti. Istraživanja su tako pokazala, da su recimo zubari koji su natprosečno osetljivi posebno skloni “pregorevanju“ i da na njih više utiče bol pacijenata, nego na njihove radne kolege, koji nemaju problem sa osetljivošću.

Bitno je napomenuti, da osetljivost nije slabost. U stvari, to je snaga, povezana sa ponašanjima kao što su savesnost, empatija, odanost i marljivost. Ali, kako bi se preokrenulo ovo stanje u korist, od ključne je važnosti da se postigne balans kod nedostataka hipersenzitivnih osoba, sa naglaskom na preterano razmišljanje.

Često osobe razrade u svojoj glavi milion koraka unapred, pa od jednostavne situacije u kojoj im neko ne odgovori na poruku, počinju umišljati kako ih ta osoba mrzi. Ono što je zanimljivo je da ovakve misli često umiruju osobu koja ih ima, jer su vremenom stvorili prijatnu naviku i neobično se osećaju ako im se one ne motaju po glavi. Dobar savet je posvetiti vreme kognitivnim distorzijama kada se pojave, a ne ignorisati ih. Reći sebi da su beskorisne, ali postati svesni njihovog prisustva.

Foto: depositphotos/AlexLipa

Imenuj i preformuliši

Koje misli obično okupiraju tvoj um, kada razmišljaš? Misli o kojima razmišljaš često nemaju veze sa stvarnošću i realnim životom.

Da svesno preoblikuješ ovakve misli, pokušaj pronaći pozitivnu alternativu. Psiholog Elian, navodi svoju omiljenu metodu koja joj pomaže u ovakvim situacijama, a zove se “pravilo pet“. Kada počneš sa preteranim razmišljanjem, zaustavi ga, i na prste ruke nabroj 5 drugih uglova iz kojih možeš gledati na trenutni problem. Upitaj sebe: Ako znam da će sve uspeti, koliko bi se moj pogled promenio? Koji uglovi nisu uzeti u obzir?

Korištenje pomenutog pravila će ti pomoći da promeniš način, na koji razgovaraš sa sobom i iz beskorisnih misli, fokus prebaciš na neutralna ili čak pozitivna razmišljanja. Svesni izbor prijatnih misli omogućava napredak, umesto da se konstantno ponašaš po svojim starim, ukorenjenim i nepotrebnim mehanizmima reagovanja. Na ovaj način možeš da pristupiš situacijama, ali i sebi realno i iskreno.

Foto: depositphotos/AntonioGuillemF

Daj sebi oduška

Ljudi se najčešće umiruju kada dođu u situaciju da preterano razmišljaju, time što govore sebi da prestanu da brinu previše ili da jednostavno krenu dalje bez osvrtanja. Ali, ako su ti sve ove metode poznate i isprobane, onda takođe znaš da nisu efikasne Potiskivanje misli je kao pokušaj da lopticu držiš ispod površine vode. Lopta će se sve vreme truditi da izbije na površinu, a na kraju će i poprskati sve oko sebe. Umesto toga, nađi izduvni ventil za svoje misli. Izdvoji vreme za brigu. Ovaj metod se u praksi pokazao kao veoma efikasan. Kratak vremenski period posveti svojoj zabrinutosti i nemirnim mislima. Jednom kada sve te misli izbiju na povšinu, konstruktivno ćeš delovati i preduzeti potrebne akcije da ih se rešiš.

Pravilno koristi vreme

Nemoguće je jasno razmišljati, kada si pod stresom i sa izraženim emocijama. To vredi za apsolutno sve, ali posebno za osetljive borce, koji sve prenaglašavaju. Brzo i efikasno rešenje je napraviti dodatno vreme u svom dnevnom rasporedu. Šta to znači?

Izbegni svakodnevnu žurbu kad god to možeš. Stvori 15-minutni razmak između obaveza kojima ćeš sebi znatno olakšati život. Ostavi vreme za odmor i opuštanje, makar na samo nekoliko minuta. Ako si na vodećoj poziciji na poslu, odredi fiksno, a ne klizno radno vreme. Neka zaposleni u tvojoj kompaniji znaju tačno vreme kada ti se mogu obratiti, a kada nije primereno zamarati te, problemima sa posla.

Na kraju, shvati da hipersenzitivne osobe u stvari imaju dar. Potrebno ga je samo iskoristiti na pravi način.