"Vakcinacija je najbolja zaštita od zaraznih bolesti"

Širenje infekcije među stanovništvom sprečava se samo ako je postignut visok kolektivni imunitet, tako da korist od imunizacije nemaju samo vakcinisane osobe već zajednica u celini

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: depositphoto/ DragonImages
Foto: depositphoto/ DragonImages

Zbog toga se imunizacija smatra jednom od najefektnijih i najefikasnijih mera primarne prevencije, rečeno je danas na skupu Batutovi dani, čija je tema ove godine bila vakcinacija u Srbiji.

Ciljevi programa imunizacije u Srbiji usklađeni su sa ciljevima programa imunizacije u Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije, a to su održavanje statusa "zemlje bez dečje paralize" sve do iskorenjivanja na globalnom nivou, eliminacija malih boginja i rubele, kontrola velikog kašnja, hepatitisa B, kontrola epidemijskog javljanja bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom.

Cilj imunizacije u Srbiji je da obuhvat vakcinacijom bude 95 odsto na nivou celokupne populacije dece koja prema Kalendaru treba da budu vakcinisana.

Srbija ima dugu tradiciju vakcinacije i među prvim zemljama je počela primenu pojedinih vakcina te je tako 1839. godine uvedena vakcinacija protiv velikih boginja, difterija je eliminisana u Srbiji 1980. godine, a status zemlje bez dečje paralize održava se od 2002. godine. Poslednji slučaj tetanusa novorođenčadi prijavljen je 2009. godine.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar ukazao je da se ove godine obeležava 95 godina postojanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", ali i 100 godina od osnivanja Stalne epidemijske komisije koja je bila preteča Instituta Batut.

"Ta Komisija se bavila očuvanjem narodnog zdravlja, a pre svega kontrolom zaraznih bolesti. Komisijom je rukovodio Milan Jovanović Batut, prvi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu i osnivač Instituta za javno zdravlje Srbije", rekao je Lončar na "Batutovim danima".

On je ukazao na stalni doprinos Instituta Batut, da se osnovu podataka koje prikuplja i obrađuje baziraju odluke i politika koja utiče na sve aspekte zdravstvenog sistema.

Direktorka Batuta Verica Jovanović podsetila je na period od osnivanja Instituta do danas, sa kakvim se sve izazovima suočavao preventivni rad i postupak vakcinacije.

Podsetila je da se u prvoj polovini 19. veka Srbija suočavala sa nedostatkom lekara i da se i to vreme stanovništvo motivisalo da učestvuje u vakcinaciji.

"Donesena je odluka kojom je majstorima bilo zabranjeno da primaju na zanat, a sveštenicima da venčava mlade koji nisu bili vakcinisani. Primenom takvih mera izbegnuta je epidemija variole", istakla je ona.

Dodaje da danas Batut , zajedno sa 24 okružna zavoda, ima vodeću ulogu u sistemu javnog zdravlja u Srbiji.

Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. Nebojša Lalić ukazao je da je Milan Jovanović Batut bio i prvi dekan Medicinskog fakulteta i da je on udario temelje srpskog zdravstva.

On je ukazao da je danas nezamisliva klinička medicina bez dobro razvijene epidemiologije.

Šef Kancelarije SZO u Srbiji Marijan Ivanuša naglasio je značaj prevencije koja znači i velike uštede za zdravstveni sistem.

"Često se ne razmišlja o ovim uštedama, ali to može značiti uvođenje skupih tehnologija u zdravstveni sistem", pojasnio je on.

Na skupu su dodeljene i plakete za javno zalaganje i doprinos - ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, dekanu Medicinskog fakulteta Nebojši Laliću, predstavniku SZO u Srbiji Marijanu Ivanuši i supruzi predsednika Srbije Tamari Vučić za doprinos da se osobama sa autizmom i obolelima od retkih bolesti omogući kvalitetniji život uz dostupnos savremene terapije.

strana 1 od 23 idi na stranu