Da li vodite računa o svom mentalnom zdravlju?

O mentalnim bolestima se mnogo govori. Ali bilo bi bolje da se za promenu usredsredimo na mentalno zdavlje. Evo nekoliko praktičnih i proverenih saveta koje bi svi trebalo da poslušamo - kako bismo ostali zdravi.

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
Ilustracija: stokkete/depositphotos
Ilustracija: stokkete/depositphotos

"Mentalno zdravlje je osećaj zadovoljstva vezan za to ko smo i čime se bavimo", kaže Kris O'Salivan iz fondacije "Mentalno zdravlje" iz Velike Britanije.

Pojam "mentalnog zdravlja" ljude obično asocira na mentalne bolesti kao što su depresija, anksioznost i bolesti zavisnosti. Naučnici poput O'Salivana smatraju da bi bilo jednako važno misliti i na dobro psihičko stanje.

Duševno zdravlje treba posmatrati kao skalu na kojoj se tokom celog života pomeramo gore-dole.

U međuvremenu, sve više dokaza upućuje na to da je pozitivno psihičko stanje povezano s našim fizičkim zdravljem. A takođe utiče i na odnose koje gradimo s drugima. Evo nekoliko praktičnih, svakodnevnih stvari koje bi trebali uzeti u obzir, kada je u pitanju mentalno zdravlje.

Budite aktivni

Um je povezan sa telom. Kretanje i sport oslobađaju transmitere u našem mozgu zbog kojih se osećamo dobro. Oni poboljšavaju naš san i pomažu u smanjenju stresa i anksioznosti, podstiču bolje pamćenje i percepciju - a time se povećavaju i šanse za doživljavanje pozitivnih događaja u svakodnevnom životu.

"Dokazano je da kretanje ima ulogu u prevenciji i lečenju blage i umerene depresije i anksioznosti", kaže O'Salivan.

"Kada se osećate depresivno, malo fizičke aktivnosti može vam pomoći, uprkos tome što tada imate najmanje volje za to."

Ali "biti aktivan" ne odnosi se samo na trčanje i vežbanje. Dobre su i aktivnosti koje povećavaju broj otkucaja srca - poput rada u bašti, temeljnog spremanja stana ili vožnje biciklom na posao.

Pokazalo se i da odlazak u šetnju poboljšava raspoloženje. U studiji iz 2015. naučnici su uporedili moždane aktivnosti zdravih ljudi nakon sat i po vremena šetnje - u gradu ili u prirodi. Oni koji su se prošetali zelenim predelima pokazali su manje aktivnosti u prefrontalnom korteksu - delu mozga koji je posebno aktivan kada smo anksiozni ili usredsređeni na negativne emocije.

Zdravlje na usta ulazi

Sve više studija ukazuje na to da je za dobro zdravlje važna uravnotežena ishrana, bogata voćem i povrćem i sa što manje prerađevina. Ishrana utiče na stvaranje novih nervnih ćelija u mozga, posebno u delu koji je uključen u regulaciju raspoloženja.

Novija istraživanja otkrila su vezu između loših prehrambenih navika i lošeg raspoloženja. Protivupalna ishrana bogata biljkama, s druge strane, može pomoći u sprečavanju depresije. Odgovor se delom krije u načinu na koji upala utiče na mikrobiologiju creva - sve je više dokaza da to ima izuzetan uticaj na naše raspoloženje i ponašanje.

Zdrava prehrana, prema O'Salivanu, takođe znači biti svestan toga koliko alkohola konzumiramo.

"Nadzirati sebe i znati kako i koliko alkohola konzumiramo je velika stvar", kaže on, piše DW.

"Mnoga samoubistva povezana su sa konzumiranjem alkohola."

Ilustracija/Foto: VitalikRadko/Depositphotos
Ilustracija/Foto: VitalikRadko/Depositphotos

I san je važan

Nije tačno poznato koliko vremena bi prošlo pre nego što bi nastupila smrt zbog nedostatka sna. Jedan američki đak jednom je uspeo da ostane budan čak 11 dana i 25 minuta. Ipak, mnogi od nas znaju da, ako se ne naspavamo dovoljno, osećamo se korak bliže smrti.

Neispavanost utiče na raspoloženje i koncentraciju, ali i na emocionalnu inteligeniciju.

"Generalno, ne spavamo onoliko koliko bi trebalo", kaže O'Salivan.
"Ali znamo da je san vrlo usko povezan s mentalnim zdravljem." Da li je potrebno pet ili osam i po sati sna, zavisi od pojedinca. Stručnjaci preporučuju da se ustanovi šta nama lično najviše odgovara i da se pridržavamo toga.

Osobe koje nisu u stanju da prespavaju noć mogu u toku dana to da nadoknade. Na primer, kod radnika u smenama i roditelja mališana često su dovoljne i dremke od oko 20 minuta - dovoljno dugo da se zaspi, ali nedovoljno dugo da padnemo u dubok san.

Usredsređenost

Mnogi su već čuli za koncept usredsređenosti. O'Salivan definiše usredsređenost kao „namernu pažnju na ono šta se događa i kako se događa“.

Ali usredsređenost nije joga ili vizuelizacija, kaže on, već stanje uma u kojem smo svesni onoga što se događa s našim umom i telom dok kontrolišemo našu pažnju i emocije.

"Nije baš najbolje da usredsređivanje učite kada ste u depresiji ili u fazi akutne anksioznosti. Ali to je dobar alat za očuvanje zdravlja i pronalazak izlaza iz začaranog kruga negativnih misli i može biti korisno kako bi se sprečio povratak u takvo stanje", kaže O'Salivan.

Važno je da prepoznate da su osećanja kratkotrajna i kolebljiva. „Svi imamo uspone i padove: razdoblja dobrog mentalnog zdravlja ali i iskušenja", dodaje O'Salivan. „I to je nešto na čemu svi možemo da radimo.“

Zajednica

Većina ljudi čezne za vezom s drugima. Postoje dokazi da su osećaj pripadnosti i socijalna povezanost jednako važni za naše zdravlje kao i ishrana, vežbanje i san. No, uprkos bezbroj modernih metoda komunikacije, O'Salivan ističe: „Usamljenost je problem našeg vremena."

„Usamljenost je jednako loša za naše zdravlje kao i pušenje“, kaže on, pozivajući se na istraživanja koja upoređuje smrtni rizik usled nedostatka društvenih veza i pušenja.

Društveni kontakti i mogućnost da sa ljudima razgovaramo o svojim problemima veoma su važni, tvrdi on: „I to ne samo za osobe sa psihičkim problemima, već za sve nas: ljudi su sve više preterano povezani digitalnim uređajima, ali ne i u stvarnom životu.“

strana 1 od 21 idi na stranu