Optimisti zaista imaju zdravije srce

Optimisti imaju dvaput veće šanse za idealno kardiovaskularno zdravlje, piše EurekAlert.

Podeli

Ljudi sa pozitivnim stavom prema životu imaju znatno bolje kardiovaskularno zdravlje, kaže nova studija koja je ispitivala povezanost optimizma i srčanog zdravlja na preko 5.100 odraslih osoba.

"Osobe sa najvišim stepenom optimizma imaju duplo veće šanse da imaju idealno kardiovaskularno zdravlje u poređenju sa pesimističnijim osobama’’, kaže glavni autor Rozalba Hernandez (Rosalba Hernandez), profesor socijalnog rada na Univerzitetu u Ilinoisu. "Ova povezanost ostaje jaka čak i nakon revidiranja rezultata u odnosu na društveno-demografske karakteristike i loše mentalno zdravlje.’’

Kardiovaskularno zdravlje ispitanika je mereno preko sedam parametara: krvnog pritiska, indeksa telesne mase, nivoa plazma glukoze natašte i seruma holesterola, unosa hrane, fizičke aktivnosti i pušenja – istih parametara koje je koristila Američka asocijacija za zdravlje srca da bi definisala srčano zdravlje i koje je koristila u kampanji pod nazivom ’’7 jednostavnih životnih pravila’’.

U skladu sa kriterijumima srčanog zdravlja Američke asocijacije za zdravlje srca, istraživači su davali 0, 1 ili 2 poena – što predstavlja loš, srednji ili idealan rezultat – učesnicima za svaki od ovih sedam parametara. Ocene su potom sabrane da bi se dobio ukupan rezultat kardiovaskularnog zdravlja. Rezultati su se kretali od 0 do 14 poena, pri čemu je viša ocena označavala bolje zdravlje.

Učesnici, starosnog doba između 45 i 84 godine, takođe su popunili upitnik koji je procenjivao njihovo mentalno zdravlje, stepen optimizma i fizičko zdravlje, na osnovu medicinskih dijagnoza artritisa i bolesti jetre i bubrega.

Ukupni zdravstveni rezultati pojedinaca su rasli sa njihovim stepenom optimizma. Osobe koje su optimističnije su imale 50 i 76 posto više šansi da imaju ukupan zdravstveni rezultat u srednjem ili idealnom opsegu, respektivno.

Povezanost optimizma i kardiovaskularnog zdravlja se pokazala još jačom kada su dodate društveno-demografske karakteristike kao što su godine, rasa i etničko poreklo, prihodi i stepen obrazovanja. Osobe koje su bile najoptimističnije su imale dvaput veće šanse da imaju idealno kardiovaskularno zdravlje i 55 odsto više šansi da imaju ukupan zdravstveni rezultat u srednjem opsegu, ustanovili su istraživači.

Optimisti su imali znatno bolji nivo šećera i holesterola u krvi od ostalih ispitanika, Takođe su bili više fizički aktivni, imali zdraviji indeks telesne mase i manje šanse da su pušači, kaže se u članku o ovoj studiji u januarsko-februarskom broju časopisa Health Behavior and Policy Review.

Ovi rezultati mogu biti značajni i na kliničkom nivou, s obzirom da je jedna studija iz 2013. godine pokazala da je poboljšanje ukupnih zdravstvenih rezultata za jedan poen povezano sa smanjenjem rizika od moždanog udara za 8 odsto, kaže Hernandezova.

"Na nivou cele populacije, čak i ova umerena razlika u kardiovaskularnom zdravlju označava značajno smanjenje stope smrtnosti’’, kaže Hernandezova. "Ove pojave, za koje se pretpostavlja da se odigravaju preko biobihejvioralnog mehanizma, govore da strategije prevencije koje za cilj imaju promene u oblasti psihološke dobrobiti – npr. optimizma – mogu da predstavljaju potencijalan način da Američka asocijacija za zdravlje srca ostvari svoj cilj i poboljša kardiovaskularno zdravlje Amerikanaca za 20 odsto pre 2020. godine.’’

Smatra se da je ovo prva studija koja se bavila povezanošću optimizma i kardiovaskularnog zdravlja na širokoj, etnički i rasno raznovrsnoj populaciji, u kojoj je uzorak obuhvatio 38 odsto belaca, 28 odsto Afro-Amerikanaca, 22 odsto ispitanika hispano/latino porekla i 12 odsto Kineza.

Podaci za studiju su dobijeni iz Multietničke studije o aterosklerozi, tekućem ispitivanju potkliničkih kardiovaskularnih bolesti koje obuhvata 6.000 osoba iz šest regiona SAD, uključujući Baltimor, Čikago, Oblast Forsajt u Severnoj Karolini i Oblast Los Anđelesa.

Započeta u julu 2000. godine, Multietnička studija o aterosklerozi je pratila ispitanike u periodu od 11 godina, uz prikupljanje podataka na svakih 18 meseci do dve godine. Hernandezova, koja je pridruženi ispitivač u ovoj studiji, predvodi tim koji vrši analize o ustanovljenoj povezanosti optimizma i srčanog zdravlja.

"Sada na raspolaganju imamo podatke da ispitamo optimizam na početku studije i kardiovaskularno zdravlje deceniju kasnije’’, kaže Hernandezova, koja očekuje da studija bude završena 2015. godine.

Koautori ove studije su Kjari N. Keršo (Kiarri N. Kershaw) sa Severozapadnog univerziteta; Džunid Sidik (Juned Siddique), Honđan Ning (Honghan Ning) i Donald M. Lojd-Džons (Donald M. Lloyd-Jones), svi sa Severozapadnog univerziteta; Džulija K. Bom (Julia K. Boehm) sa Čepmen univerziteta; Laura D. Kubzanski (Laura D. Kubzansky) sa Harvard univerziteta; i Ana Dijez–Ru (Ana Diez-Roux) sa Dreksel univerziteta.

Nacionalni institut za zdravlje srca, pluća i krvi i Nacionalni centar za istraživačke resurse su finansirali ovo istraživanje.

Prevencija

Zaštitite se od sunčanice

Duži boravak napolju, po vrućini, može da izazove zdravstvene probleme. Osobu koja je dobila sunčanicu trebalo bi odmah smestiti u hladovinu, u poluležeći položaj, raskomotiti je i rashladiti.

Prevencija nedelja 14.06. 11:17 Komentara: 2

Za 35 godina se neće umirati od raka

Čovečanstvo će u naredne tri i po decenije odneti najvažnije pobede u borbi protiv raka, koji će do 2050. prestati da bude smrtonosna bolest za ljude mlađe od 80 godina, tvrde naučnici sa Londonskog univerzitetskog koledža.

Bolesti ponedeljak 19.01. 15:21 Komentara: 34
strana 1 od 84 idi na stranu