Kako da preživite vreli letnji talas?

Tokom perioda vrućine, građanima se savetuje da piju dovoljno tečnosti, najbolje vodu, čak i ako ne osećaju žeđ, i da izbegavaju kafu, čaj i napitke na bazi kole, jer dovode do gubitka tečnosti iz organizma, savetovali su stručnjaci Instituta "Batut".

Građanima se preporučuje da ne piju alkohol, da ne preskaču obroke i da u ishrani prednost daju sezonskom povrću i voću i hrani kojoj ne treba podgrevanje, da nose komotnu odeću od prirodnih materijala, naočare za sunce sa zaštitnim UV faktorom i šešir sa širokim obodom.

Deca, trudnice i osobe starije od 65 godina ne bi trebalo da se izlažu suncu niti da borave napolju u periodu najjačeg dejstva UV zraka od 10.00 do 17.00, a osobe koje rade na otvorenom treba da prave česte pauze u hladu i piju dovoljno vode.

Životni prostor koji nema klimatizaciju, tokom noći treba provetravati, a rano ujutru zatvoriti prozore i spustiti roletne. Decu i životinje ne treba ostavljati u automobilu izloženom suncu, čak ni kada su prozori otvoreni, savetuju stručnjaci.

Aktivnosti van kuće treba da budu planirane u ranim jutarnjim i kasnim satima, a potrebno je tuširanje mlakom ili hladnom vodom, nekoliko puta tokom dana.

Prema savetu stručnjaka, klima uređaji treba da budu podešeni tako da razlika u temperaturi ne bude viša od sedam do 10 stepeni, a sve osobe treba da paze ako osete vrtoglavicu ili nesvesticu, mučninu, glavobolju, ubrzano disanje ili rad srca, i žeđ.

U slučaju tih simptoma, potrebno je skloniti se u hlad i popiti vodu ili neku drugu tečnost, a ako se simptomi ne povlače, pozvati službu hitne medicinske pomoći.

Ako osoba ima visoku telesnu temperaturu, bez svesti je ili prestane da se znoji, odmah treba pozvati hitnu pomoć. Ugroženog treba
skloniti u hlad ili rashlađenu prostoriju, a visoku telesnu temperaturu treba sniziti hladnim oblogama i uvijanjem u vlažne čaršave.

Stručnjaci Instituta "Batut" preporučuju građanima da ne zaborave da pozvone susedima da provere da li su dobro i da li im je nešto potrebno, a dok su na poslu, da obezbede dovoljno vode za kućne ljubimce, ako ih imaju.

Kako da prepoznate toplotni udar?

bachmont / Flickr.com

Toplotni udar nastaje kada mehanizam termoregulacije zakaže, organizam tada gubi sposobnost prilagođavanja visokim spoljnim temperaturama.

Pošto organizam više nije u stanju da prirodno snizi temperaturu tela, ona prelazi 40° C, pri čemu može doći do oštećenja vitalnih organa kao što su mozak, srce i bubrezi.

Toplotni udar može se razviti postupno ali i iznenada. Potrebno je reagovati brzo jer u najgorem scenariju može doći čak i do smrti.

Toplotni udar zaheva intervenciju lekara stoga je neophodno pozvati istog.

Foto: www.sxc.hu

U međuvremenu potrebno je ohladiti osobu koja ima toplotni udar. Uneti je u klimatizovan prostor i skinuti sa nje suvišnu odeću. Ako postoji način dobro je i istuširati osobu mlakom vodom, a pomoći će i stavljanje ledenih obloga na glavu, vrat, pazuhe i prepone.

Ako je osoba pri svesti, treba joj dati da pije hladnu tečnost, najbolje vodu ili izotonični napitak.

Ako je osoba bez svesti ili ako povraća, neophodno je postaviti je u bočni položaj kako se ne bi ugušila.

Važno je toplomerom pratiti telesnu temperaturu obolelog i nastaviti sa hlađenjem dok temperatura ne padne na normalnu vrednost (37°C).

Pročitajte i:

Kako se hraniti u letnjim mesecima?
Na udaru vrućine prvo stariji
Saveti za bezbedan boravak na suncu

Telu preti šok pri naglom rashlađivanju

Velike letnje vrućine dovode do poremećaja termoregulacije, pa je zato važno da veštačko rashlađivanje ne bude naglo, upozoravaju stručnjaci.

U slučajevima kad temperatura u stambenim prostorijama odstupa od spoljne za više od pet stepeni Celzijusa, postoji opasnost da se javi izvesna vrsta termalnog šoka, rekla je Tanjugu dr Snežana Matić Besarabić iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

Ističući da mehanizam termoregulacije spada među složenije funkcije organizma, ona je objasnila da su receptori kože sposobni da razlikuju povećanje temperature od svega 0,007 stepeni Celzijusa u odnosu na izvor zračenja, dok je prag hladnog nadražaja -0,012 stepeni.

U koži čoveka nalazi se oko 250.000 tačaka koje reaguju na hladnoću i oko 30.000 tačaka koje reaguju na toplotu, rekla je dr Matić Besarabić i dodala da, u umerenim uslovima, organizmu treba dopustiti da, umesto veštačkih, koristi sopstvene mehanizme termoregulacije.

Ona je navela da stručnjaci u svetu nemaju isti stav o optimalnim termalnim uslovima u stambenim, zatvorenim prostorima. U Engleskoj se smatra da se optimum kreće između 18 i 22 stepena Celzijusa, u Rusiji između 18 i 20 stepeni, u SAD između 20 i 22 stepena.

Kod nas se temperatura od 26,5 stepeni smatra najpogodnijom za osobe koje sede i miruju. Za umerno aktivne se preporučuje kretanje temperature u zoni od 24 do 24,5 stepena Celzijusa, dok pri fizičkim aktivnostima treba da bude nešto niža, rekla je dr Matić Besarabić.

Razlike treba naročito imati u vidu kod klima uređaja koji su podešeni za posebne temperaturne varijacije u drugim delovima sveta, upozorila je ona, podsećajući da se u Beogradu dešavalo da se zaposleni u toku leta masovno razboljevaju u firmama čiji su uređaji za "kondicioniranje vazduha" podešeni za zapadnoevropske uslove i ne prelaze 21 stepen.

Važno je da varijacije u temperaturi budu što manje, dok dejstvo mikroklime u bližoj spoljnoj sredini treba da bude takvo da ga praktično ne zapažamo čulima, kao što ne osećamo normalan rad naših organa, preporučila je dr Matić Besarabić.