Testiranje: Da li ste u menopauzi?

Usled starenja svetske populacije, procenjuje se da će do 2050. godine više od 30 odsto ženske populacije imati 60 ili više godina. To znači da će svaka žena u proseku trećinu svog života provesti u stanju menopauze.

Prema rečima dr Ivane Đurđević Starović, menopauza je prirodni i nepovratni proces, a predstavlja fazu u životu žene kada menstruacija prestaje najmanje 12 meseci.

Vreme pre nego što se ovo desi zove se perimenopauza i može trajati nekoliko godina. Zbog naglog smanjenja funkcije jajnika i značajno smanjenog lučenja polnih hormona dolazi do trajnog prestanka menstruacije, što predstavlja kraj reproduktivnog perioda u životu žene. Kada žena prođe kroz menopauzu, obično u ranim pedesetim im godinama, ona doživljava brojne biološke promene.

Povišeni FSH hormon kod žena može da ukaže na menopauzu

Povišen nivo FSH kod žena može ukazati na menopauzu. Ovaj hormon se proizvodi u hipofizi i pomaže u stimulaciji rasta i sazrevanja folikula u jajnicima, koji zatim luče estrogen.

Kada žena ulazi u perimenopauzalni period, jajnici počinju da gube sposobnost da luče dovoljne količine estrogena, što dovodi do povećanja nivoa FSH u krvi. Kada se nivo estrogena smanjuje, hipofiza pokušava da stimuliše jajnike da proizvode više estrogena, lučeći više FSH. Međutim, kako jajnici ne uspevaju da proizvode više estrogena, nivo FSH u krvi nastavlja da raste.

Ovo je razlog zbog kog se FSH test obično koristi kao marker menopauze, s povišenim nivoima koje se obično mogu videti kod žena koje su ušle u perimenopauzu ili menopauzu. Međutim, visok nivo FSH ne garantuje da je menopauza prisutna, jer neke druge zdravstvene stanja mogu dovesti do povećanja ovog hormona u krvi. Stoga se FSH test obično koristi u kombinaciji s drugim testovima kako bi se potvrdila menopauza.

FSH hormon - vrednosti koje ukazuju da je test pozitivan

Opšte prihvaćena granica za povišen nivo FSH-a kao marker menopauze je vrednost iznad 30 mIU/mL.

Ovo znači da se nivo FSH-a od 30 mIU/mL i više obično smatra visokim i može ukazivati na menopauzu. Međutim, važno je napomenuti da se FSH test ne koristi samostalno za dijagnostiku menopauze, već se koristi u kombinaciji s drugim testovima i kliničkom procenom.

Koji testovi za menopauzu postoje

Postoji nekoliko testova koji se koriste za dijagnostikovanje menopauze. Krvni testovi se obično koriste kako bi se izmerili nivoi estrogena i FSH-a u krvi, što može pomoći u dijagnostikovanju menopauze.

Ultrazvuk karlice se takođe može koristiti za procenu veličine jajnika i prisustva folikula. Testovi vaginalnog sekreta se mogu koristiti za merenje nivoa estriola u vaginalnoj sluznici, dok se testovi urina mogu koristiti za merenje nivoa FSH-a u urinu.

Bitno je napomenuti da nijedan od ovih testova nije dovoljan sam za dijagnostikovanje menopauze, i da se obično koriste u kombinaciji sa kliničkom procenom, simptomima i drugim faktorima. Takođe, neki lekovi i zdravstveni uslovi mogu uticati na rezultate ovih testova, pa je važno razgovarati sa lekarom o svim pitanjima i sumnjama koje se odnose na menopauzu.

Kućno samotestiranje FSH hormona

Neki simptomi, kao što su neredovne menstruacije, valunzi, suvoća vagine, ili problemi sa spavanjem neizbežan su deo menopauze. Ukoliko žena želi da zna da li su ovi simptomi koji je muče deo menopauze, može da proveri na dva načina: ili u laboratoriji ili uz pomoć kućnog testa za samotestiranje.

Testiranjem se utvrđuje količina folikulo stimulirajućeg hormona (FSH) koji proizvodi hipofiza. Nivoi FSH privremeno porastu svakog meseca, kako bi se jajnici stimulisali na proizvodnju jajnih ćelija. Kada žena uđe u menopauzu i jajnici prestanu da rade, nivo FSH se takođe poveća. Ovaj hormon ostaje konstantno povišen nakon tri do pet godina od pojave poslednje menstruacije. Laboratorijski test se radi iz krvi, i rezultat se dobija jedan dan kasnije. Potrebno je da žena ode lekaru po uput za laboratoriju, ili da uradi test u nekoj privatnoj laboratoriji, u kom slučaju joj ne treba uput.

Takođe, potrebno je da se uradi i kontrolno testiranje nakon izvesnog perioda, s još jednim vađenjem krvi, da bi se definitivno utvrdio ulazak u menopauzu. Nekim ženama je neprijatan ovaj način testiranja, za razliku od testa za kućno samotestiranje. Ovaj test se kupuje u apoteci, radi se na uzorku urina, i rezultati se dobijaju nakon pet minuta. I ovaj test je praćen još jednim, kontrolnim, i zato u se u kutiji nalaze dve test pločice.

Bitna prednost testa za kućno samotestiranje je što žena u privatnosti svog doma može da proveri da li ima povišene vrednosti folikulostimulirajućeg hormona (FSH), čija količina preko 25 IU/ml nedvosmisleno pokazuje da je žena ušla u period menopauze. I jedan i drugi test su visoko pouzdani.

Nesanica i problemi sa spavanjem

Dr Đurđević Starović kaže da kod početka menopauze žene imaju velikih problema sa spavanjem i nesanicom što je povezano sa nedostatkom endogenih estrogena. Najčešći psihički poremećaji su depresija, anksioznost, gubitak koncentracije, razdražljivost i gubitak libida. Umor je jedan od čestih simptoma menopauze. Definiše se kao konstantni i uporni osećaj slabosti i niskog nivoa energije.

“Menopauza je sama po sebi fiziološko stanje u određenim godinama. Rano prepoznavanje simptoma menopauze može umnogome pomoći ženama da uvođenjem supstitucione terapije smanje postojeće simptome i, uz mnogo manje stresa, prođu kroz menopauzu“, kaže dr Đurđević Starović.

Kontaktirajte lekara

Ukoliko su rezultati pozitivni, žena bi trebalo da kontaktira svog lekara ako želi da, uz određenu terapiju, ublaži simptome menopauze ili prevenira oboljenja kao što su osteoporoza i kardiovaskularne bolesti.

Žene dostižu period menopauze obično oko 50. godine pri čemu taj period može da varira između 39. i 59. godine. Uopštene promene u načinu života su jedna od prvih preporuka koje lekari daju ženama u menopauzi. Ove preporuke uključuju česta merenja kako bi se kontrolisala telesna težina, povećanu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i smanjenu konzumacija alkohola. Dok neke žene mogu da imaju malo ili nimalo problema kada prolaze kroz faze menopauze, druge mogu imati umerene ili čak ozbiljne nelagodnosti i možda žele tretman za ublažavanje njihovih simptoma.

Važno je da žena zna da li ulazi u menopauzu kako bi, u dogovoru sa svojim lekarom, na vreme sprečila ili ublažila posledice nedostatka lučenja hormona estrogena.