Koliko nam je potreban odmor?

Studija je obuhvatila nasumičan uzorak od 1.508 Amerikanaca između 13 i 64 godina, a neverovatnih 63 odsto učesnika tvrdi da nemaju dovoljno sna tokom nedelje. Nezadovoljstvo može da bude u vezi sa činjenicom da gotovo su svi anketirani, 95 odsto izjavili da surfuju internetom, šalju SMS ili gledaju televiziju najmanje pet večeri nedeljno nekoliko sati pred spavanje.

„Tehnologija je napala spavaću sobu”,objavio je doktor koji je učestvovao u studiji Čarls Čejzler.

Čarls Čejzler je potom objasnio da blaga svetlost između sumraka i vremena kada tokom noći ležemo u krevet sprečava slobađanje hormone melatonina, povećava budnost i remeti cirkadijalni (ritam) zadržavajući vas budnim do kasnih sati i otežavajući san.

Ova studija pokazuje se svi uređaji sa ekranima masovno koriste baš u ključnom periodu pred spavanje.

Invazija tehnologija na spavaću sobu učinila je da veliki broj osoba prijavljuje da ne spavaju dovoljno. Učesnici su naveli da ispijanje kofeina i dremanje kao metode kojima se bore protiv nedostatka sna, ali mnogi su priznali da nepsavanje i dalje negativno utiče na radne sposbnosti, porodični život, raspoloženje i društveni život.

„Iako je tehnologija uobičajena i neophodna, jasno je da moramo mnogo toga da naučimo o pravilnoj upotrebi i dizajnu ove tehnologije i uklopili je u naviku zdravog sna”, kaže Dejvid Klaud.

Koliko je san važan?
Recimo da odlučite da pređete na brzu dijetu i odlučite da se izgladnjujete nedelju dana. Kako se osećate nakon toga? Verovatno ćete biti gladni, možda pomalo iscrpljeni i svakako nešto mršaviji.

Ali u suštini, biće vam dobro. A sada oduzmite sebi nedelju dana sna. Nije tako dobro.

Nakon nekoliko dana, bićete nesposobni da normalno funkcionišete. Zbog toga je "Amnesti internešnal" uvrstio lišavanje sna u oblik mučenja.

Evo šta je bivši izraelski premijer Menahem Begin napisao u svojim memoarima „Bele noći“ o svom iskustvu iz KGB zatvora kada je bio lišen sna:

„U glavi saslušanog zatvorenika počinje da se formira izmaglica. Njegov duh je na smrt izmoren, njegove noge su nestabilne i ima jednu jedinu želju: da spava... Svako ko je iskusio ovaj osećaj, zna da ni glad ni žeđ ne mogu sa njim da se uporede.“

Zbog čega je onda san prva stvar koju žrtvujemo dok nam se gomilaju svakodnevne obaveze?

Nastavljamo da živimo po neverovatno ustaljenom mitu: ako spavamo jedan sat manje to znači jedan sat više za produktivnost.

U realnosti, istraživači tvrde da čak i mali nedostatak sna može da napravi veliku štetu našem zdravlju, raspoloženju, kapacitetu učenja i pamćenja i našoj radnoj sposobnosti.

Mnogi od ovih efekata su nevidljivi. Nedovoljno sna, na primer, u velikoj meri smanjuje našu sposobnost da uredimo i zadržimo ono što smo naučili tokom dana. Drugim rečima, pravi pustoš u našem sećanju.

Ko koliko spava?
Dakle, koliko sna nam je potrebno? Kada istraživači smeste ispitanike u okruženje bez satova ili prozora i zatraže od njih da spavaju kada god osete umor, 95 odsto njih je spavalo između 7 i 8 sati dnevno, a 2,5 odsto je spavalo više od osam sati.

Samo 2, 5 odsto se odmori nakon manje od sedam sati sna, što znači da je to svaka 40-ta osoba. Kada pitate ljude da li su spavali manje od sedam sati, velika većina će odgovoriti potvrdno, bez obzira da li se radi o direktorima, učiteljima, policajcima, ministrima ili studentima.

Mnogi se celog dana ne rasane. Veliki umetnici i izvođači su izuzetak. Obično spavaju mnogo duže od većine ljudi. U jednoj "Eriksonovoj" studiji o violinistima vrhunski izvođači spavaju u proseku 8,5 sati uključujući i 20 do 30 minuta popodnevne dremke, što je nekih dva sata više od dužine sna prosečne osobe.

Vrhunski violinisti takođe kažu da je, osim samog vežbanja, san drugi najvažniji faktor za uspeh. Ukoliko priuštite sebi dovoljno sna, osećaćete se bolje, raditi efikasnije i bićete opušteniji.

Kada ne spavate dovoljno, posledice su neizbežne. U danima kada ne uspete da „ugrabite dovoljno sna”, probajte da odmorite bar 20, 30 minuta tokom dana, to može mnogo da pomogne.

Evo tri saveta o tome kako da poboljšate kvantitet i kvalitet svog sna.

1. Idite na spavanje ranije u određeno vreme. Zvuči očigledno, zar ne?

Problem je što nema alternative. Već se budite nakasnije što je moguće, a ako ne odredite vreme za spavanje, stalno ćete ostajati budni do kasno.

2. Počnite da se izležavate bar 45 minuta pre nego što isključite svetlo. Nećete zaspati ako ste okruženi mejlovima ili radite neki posao. Stvorite ritual tako što ćete popiti šolju biljnog čaja, ili ćete slušati muziku koja će vam pomoći da se opustite, dosadnu knjigu…

3. Zapišite baš pred spavanje sve što vam je na umu ili što vas muči, naročito nezavršene poslove i nerešene probleme. Ukoliko vam ostanu u vašoj memoriji, oni će vam smetati da zaspite i nastavićete da ih „prevrćete” po mislima tokom čitave noći, a možda se budete i budili.