Biljni preparati i lekovi

Upotreba biljnih preparata sve je popularnija, a farmaceut će u velikoj gužvi možda izostaviti da pita pacijenta koje biljne preparate koristi uz hroničnu terapiju i da dâ savet o mogućim interakcijama koje nekad nisu bezazlene. Ginko biloba i aspirin, kantarion i oralni kontraceptivi, NSAIL ili neki drugi lekovi – to su kombinacije koje bi pacijenti trebalo da izbegavaju. U narodu vlada opšti stav da ono što je prirodno, to jest na biljnoj bazi, nije štetno, pa mnogi pacijenti smatraju da su svi biljni preparati zdravi i da mogu da se kombinuju sa svim lekovima. Zato im treba skrenuti pažnju na to da, ako je nešto prirodno, ne znači da ne može da bude štetno i da neće stupiti u intrerakciju sa nečim drugim što se unosi u organizam.

Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na pacijente koji istovremeno uzimaju lekove sa malom terapijskom širinom i dijetetske suplemente. Oni koji su na terapiji varfarinom ne bi trebalo da koriste preparate koji sadrže vitamin K, kao što je ženšen, beli luk, brokoli, jer oni mogu da odlože efekat antikoagulanasa. Dijetetski suplementi koji sadrže biljne preparate čiji je jedan od sastojaka koenzim Q10 ne bi trebalo da se upotrebljavaju sa varfarinom jer je struktura koenzima Q10 slična strukturi vitamina K.

Pacijenti koji su pod većim rizikom od interakcija suplemenata i lekova i kojima treba posvetiti veću pažnju jesu oni sa dijabetesom, depresijom, visokim nivoom holesterola ili srčanom insuficijencijom.

Da bismo olakšali posao svojim kolegama, na osnovu referentne literature u ovom članku navodimo interakcije lekova sa biljkama koje se najčešće upotrebljavaju.

Brusnica (Vaccinium macrocarpon)

Brusnica se koristi kod urinarnih infekcija, a mehanizam delovanja ostvaruje acidifikacijom urina, formiranjem hipurične kiseline (raspadom benzoinske i hine kiseline), koja deluje bakteriostatski, i inhibicijom adherencije Escherihiae coli za epitelne ćelije urinarnog trakta.

Pošto menja pH urina, brusnica može da poveća eliminaciju nekih lekova koji se izlučuju urinom, kao i apsorpciju vitamina B12. Brusnicu bi trebalo izbegavati ako se koristi varfarin jer postoji rizik od ozbiljnog krvarenja. Interakcija između soka od brusnice i varfarina teoretski je moguća jer brusnica sadrži antioksidanse, uključujući i bioflavonoide, za koje se zna da su inhibitori enzima citohrom P450. Varfarin se metaboliše preko tih enzima, tačnije preko enzima citohrom P450, CYP2C9. Intenzitet interakcija zavisi i od količine bioflavonoida u preparatima ili u soku od brusnice, a da li ozbiljna krvarenja nastaju tim mehanizmom ili nekim drugim, tek treba da se ispita. Do tada, bilo bi dobro da pacijenti izbegavaju upotrebu brusnice ukoliko su na terapiji varfarinom.

Ehinacea (Echinacea purpurea, Echinacea angustifolia)

Ova biljka koristi se kao suportivna terapija infekcija gornjeg respiratornog trakta (prehlade) i donjih delova urinarnog trakta. Svoje delovanje ostvaruje preko više mehanizama kojima povećava imunitet organizma, to jest rezistenciju na bakterije.

Još uvek nije utvrđeno da li Ehinacea stupa u interakcije sa imunosupresivnim lekovima, ali bi, u svakom slučaju, trebalo savetovati pacijente da izbegavaju istovremnu upotrebu preparata na bazi te biljke i ciklosporina, takrolimusa, azatioprina, metotreksata i lekova iz grupe kortikosteroida.

Beli luk (Allium sativum)

Beli luk, kao i preparati na njegovoj bazi, koriste se kao podrška posebnim režimima ishrane radi tretmana hiperlipoproteinemije i sprečavanja promena u krvnim sudovima (arterioskleroza).

Pacijente koji su na terapiji antikoagulansima treba upozoriti da se može javiti pojačano krvarenje ako istovremeno koriste i preparate na bazi te biljke. Isto tako, beli luk može smanjiti efikasnost inhibitora proteaze. Kliničke studije otkrile su znatan pad koncentracije proteaze inhibitora, sakvinavira kod zdravih dobrovoljaca nakon ponovljene primene A. sativuma. Mehanizam dejstva još nije poznat, jer iako beli luk kod životinja može da poveća aktivnost enzima citohrom P450, kod ljudi je delovanje na tu porodicu enzima minimalno ili nikakvo. Podaci iz kliničkih studija pokazuju i da beli luk može povećati efekat antidijabetika hlorpropamida, a upotrebu te biljke treba izbegavati i uz terapiju antihipertenzivima.

Beli luk može povećati efekat antibiotika amfotericina B kada se koristi za lečenje infekcija izazvanih Cryptococccus neoformansom.

Đumbir (Zingiber officinale)

Indikacije za primenu đumbira su dispepsija i profilaksa bolesti vožnje. Svoj mehanizam ova biljka ostvaruje tako što podstiče lučenje pljuvačnih i želudačnih sokova, što povećava peristaltiku creva i tonus intestinalnih mišića.

Đumbir stupa u interakcije sa antikoagulansima, lekovima koji sprečavaju agregaciju trombocita (varfarin, aspirin...), kao i sa nekim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima. Kada se koristi s njima, može doći do pojačanog krvarenja. Pošto podstiče lučenje želudačnih sokova, đumbir može antagonizovati dejstvo antacida, H2 blokatora ili inhibitora protonske pumpe. S druge strane, neke kliničke studije pokazale su zaštitni efekat te biljke na želudac. Isto tako, pacijentima treba savetovati da ne uzimaju ovu biljku ukoliko su na terapiji insulinom ili antidijabeticima, jer teoretski, đumbir može da smanji koncentraciju šećera u krvi.

Đumbir u većim dozama može da poveća efekat lekova koji usporavaju reflekse i razmišljanje. Pacijentima na terapiji lekovima koji slabe imuni sistem potrebno je skrenuti pažnju na to da đumbir može stupiti u interakciju i s tim lekovima, kao i s lekovima koji deluju na srce (beta blokatori, digoksin...), mučninu, artritis, lekovima za sniženje holesterola, antihistaminicima, onkološkim lekovima i onima koji se koriste kod inflamacija ili preterane telesne težine.

Generalno, lekovi koji se metabolišu preko jetre, mogu stupiti u interakciju sa ovom biljkom.

Ginko biloba

Ginko sadrži flavonoide i terpenoide i deluje povoljno kod ometene cirkulacije mozga čija je posledica razvoj vitiliga, tinitusa, slabljenja memorije, promene raspoloženja sa anksioznošću. Koristi se i kod perifernih arterijalnih cirkulatornih smetnji kao što je intermittent claudication.

Ginko može da potencira krvarenje ako je pacijent na terapiji antiagregacionim i antikoagulantnim lekovima (oprez je potreban i kod upotrebe NSAIL-a). Prijavljen je slučaj spontanog krvarenja u oku (hyphema) kada je pacijent u isto vreme sa ginkom koristio aspirin.

Pacijenti ne bi trebalo da uzimaju preparate ginka ni sa aminoglikozidima zbog povećane ototoksičnosti, tiazidima, jer to može dovesti do povišenja krvnog pritiska, kao ni sa trazodonom, da ne bi došlo do kome.

Postoje podaci i da ova biljka može da smanji efikasnost antikonvulziva, a ako se koristi istovremeno sa lekovima iz grupe SSRI, može nastati serotoninski sindrom i povećati se efekat MAO inhibitora.

Oprez je potreban i kod pacijenata koji su na terapiji antihipertenzivima jer ginko može da snizi krvni pritisak. Kod dijabetičara može smanjiti koncentraciju insulina u krvi, dok kod zdravih osoba ima potpuno suprotno delovanje.

Kantarion (Hypericum perforatum)

Kantarion se, prema indikacijama koje propisuje German Commision E, koristi kao pomoćna terapija kod depresije i anksioznosti.

Preparati na bazi ove biljke često se upotrebljavaju, a pacijenti obično ne znaju da oni stupaju u veći broj interakcija sa drugim lekovima.

Pošto se metaboliše preko citohrom P450 sistema izoenzima 1A2, 2C9 i 3A4, kantarion stupa u interakciju sa lekovima koji se takođe metabolišu preko istih izoenzima.

Tako kantarion može smanjiti nivo aniretroviralnih lekova, varfarina, ciklosporina, digoksina, teofilina, irinotekana, imatiniba, kao i efekte oralnih kontraceptiva.

Prijavljeni su slučajevi serotoninskog sindroma koji je nastao kada se kantarion uzimao u isto vreme sa lekovima iz grupe SSRI.

Kantarion može povećati efekat ibuprofena i ostalih NSAIL-a, COX2 inhibitora. Može povećati i osetljivost na sunčane zrake kada se koristi u isto vreme sa antibioticima i oralnim kontraceptivima. Interakcije mogu da se jave i ako se kantarion koristi zajedno sa loperamidom (prijavljen je slučaj konfuzije i agitacije kada se pored kantariona koristila i valerijana) i lekovima protiv glavobolje iz grupe triptana (naratriptan, rizatriptan, sumatriptan, zolmitriptan).

U većim koncentracijama kantarion može smanjiti koncentraciju omeprazola, kofeina, dekstrometorfana, feksofenadina, karbamazepina, cimetidina... Oprez je potreban i kod terapije benzodiazepinima, opioidima, antibioticima, antiviroticima, anesteticima, sedativima, lekovima protiv gljivica i ostalim lekovima koji se koriste kod anksioznosti, srčanih problema ili grčeva.

Odoljen (Valeriana officinalis)

Ova biljka koristi se kod nemira i nesanice. Valerijana može da potencira sedativni efekat barbiturata, opijata, alkohola i ostalih sedativa.

Povratić (Tanacetum parthenium)

Povratić se koristi kod profilakse napada migrene. Ako se koristi zajedno sa antikoagulansima, može da poveća rizik od krvarenja.

Verovatnoća interakcija

Preparati na bazi bilja mogu da sadrže jednu ili više biljaka, što povećava mogućnost interakcija ako se konzumiraju zajedno sa nekim lekovima. Čak i ako sadrže jednu biljku, ona može imati više aktivnih komponenata, a tako i veću verovatnoću da stupi u interakcije sa lekovima koji se uzimaju paralelno s biljnim preparatima. Tako, recimo, kantarion ima bar šest različitih komponenata. S druge strane, preparati na bazi kineskog bilja mogu da sadrže kombinaciju više biljaka koje nisu poznate u Evropi.

Biljni preparati mogu da sadrže i teške metale ili neke druge štetne sastojke ukoliko je na pogrešan način obavljena žetva, što povećava mogućnost da stupe u interakciju sa lekovima i tako smanje ili povećaju koncentraciju leka u krvi.

U svakom slučaju, efekat interakcija preparata na bazi bilja i lekova zavisi i od potentnosti samih komponenata, što opet zavisi od mnogih faktora kao što su: vreme kada je obavljena žetva, vreme sušenja bilja, rastvarači koji su se upotrebljavali prilikom ekstrakcije, rok trajanja i uslovi čuvanja biljnog ekstrakta.